Ustajao i neuredan, totalno zapušten. Osoba koja nema ogledalo, u očima drugih ljudi ona izgleda kao da ekstremno vežba probadanje. Oronulog izgleda kao pred smrt, sa ratno zločinačkom bradom i masnom kosom, dugačkim noktima i pogledom velikog iskušenika. Hodajuće štrašilo, koje možemo slobodno da uporedimo sa kvalitetom železničkih klozeta, kao što su u Odžacima, Prigrevici, Karavukovu, Sonti i sličnim mestima gde je i Bog rek'o: "Laku noć."
- Je l' znaš ti da se Mića zidar stopom vraćao iz Crne Gore kad je radio sa onom fantomskom građevinskom firmom zgrade po primorju?
- Ozbiljno?
- Zajebali ga, kaže da mu je odma bilo sumljivo al' šta će, žena, deca, stara majka, treba ta gladna usta nahraniti. Bacili ih u neku kolibu, ni kupatilo nisu imali.
- Strašno.
- Kaže da se skoro mesec dana nije okupao a na primorju bio. Radili su k'o konji, od jutra do sutra. On bio smršao, propo k'o železnički klozet. Vidi on plate nema, zajeb, spakuje se jedan dan, malo se opr'o u moru, vezao onu njegovu dugačku kosu u rep, još pusti neku bradu k'o četnik pripravnik. Krene da stopira a sav u crnini, k'o na sahranu da je krenuo, to je jedino imao čisto. Stopirao on tako, stopirao i polako šetao, sunce neko upržilo a niko da stane. Još neku motku uzeo da može lakše da se kreće uzbrdo. Kad u jednom trenutku stade neki lik. Ovaj uđe u auto i nije prošlo mnogo kad ga priupita vozač: "Izvinte, jeste Vi iskušenik?" A ovaj se okrene prema njemu i onako umoran i sjeban mu odgovori: "Prijatelju moj, i te kakav..."
