Rajkovački čelik. Zver ogromnih razmera, sa nogom ko dve tvoje, i šakom koja se po čvrstini i krutosti meri sa karoserijom peglice. On konju iz udarca lomi dva rebra i obara ga u nesvest, a volu kad povuče rep sa njim izleti ceo kičmeni stub. Život je proveo kao fizikalac i poljoprivrednik, a Holcimove džakove cementa baca kako mu duša iska. Nije kršten, što direktno znači da, u slučaju da ti se on ispreči na putu, odmah pristupiš stilu bežanja bež'te noge, posra vas guzica. Nema ženu, jer ju je sahranio iza kuće prvi put kad je zucnula, pa je zato prešao na radodaljke koje posle odnosa sa njim, tri dana hodaju kao da su jahale bure. Prepoznatljiv je po zadrigloj bradi i ogromnom torzou.
Da, on postoji, ali nikako ne želiš da ga vidiš jer ako uđeš na njegovu teritoriju tu ćeš da ostaneš kao mrlja Cecine trule višnje.
A: 'Ajde, 'ajde...
B: Tebra, si siguran da ovde uđemo?
A: Nije mi prvi put da kradem lubenice. Ja ću je čupam, a ti čuvaj stražu. Ako neko naiđe, zvizni dva puta i 'vataj beg.:počinje da čupa, i priča ovom koji čuva stražu:
A: Kakav bre Kačikan, kakve pičke materine. Izvikan šalabajzer kog šatro treba da se plašim.
B: Tebra...
A: Peti put mu kradem, a skrndelj ništa ne čuje. Sto posto krvlja nekog vepra u straćari.
B: Tebra...
A: Op! Evo je! Vidi je, ima sigurno dese... trin... ššš... vij... Dobro veče čika...
C: Zdravo mali. Daj mi tu lubenicu.
A: Nisam... ja... znate... Evo... A šta moj drug radi na drvetu?
C: Ništa, malo smo se igrali. 'Ajde okreni se, i skini pantalonice.
A: Ako baš mora... Evo, i šta sad.
C: Nadam se da ti rč voli lubenicu. :šljus, rk pa ojsa!: Taman!
