Biti veliki u porazu. Biti pokojnik, ali i pukovnik.
Ovca. Najveći blejač među životinjama. Ali, ako vi sebe smatrate čovekom, bez obzira šta vam ukućani, komšije i ona devojka iz kluba što ne da da je spavate kažu, a dobijete etiketu ovce, svakako da nešto nije kako treba. Prevara. Nasamarenost. Kao kad nekoliko visokih predstavnika EU kaže finim domaćim političarima, ući će Srbija u uniju. A kada fini političar napusti prostoriju i prione na krkanluk, gorepomenuti ružni, antipatični ljudi spomenu i nastavak trilogije Srbija u Eu, Kurac i počnu da se smeju kao baba na Kursadžije. Treći deo je u pripremi, a radni naziv je Hoće Kurac.
Znojiš se. Osećaš kako ti raste runo. Nažalost, nije zlatno. Vidiš da si uhvaćen u mašinu. Ne vredi se opirati. Nemoguće je. Već si na dnu. Prepusti se trenutku. Uživaj. Pokaži zube, nasmej se i pusti da te šišaju. Oseti kako znoj polako prolazi.
- IJU! Crni sine, jesi li to ti?
- Ja.
- Ti?
- Ja.
- Sigurno? Kao da si izašao iz pesme Novice Zdravkovića!
- Ja.
- Pa šta ti se desilo?!
- Upoznao neku devojku...
- Pa to je ČUDO!
- Da. Upoznao devojku i otišao sa njom na žurku njenog društva.
- Oženio si se?!
- Ne. Čak razmišljam da se zamonašim. I tako sednemo mi na seljobus i odjašemo u sumrak. Zonu sumraka.
- Gde?
- U neku Kaluđericu. Uđemo u nešto što oni nazivaju kuća i imam šta da vidim.
- Šta si video? Prosvetljenje?!
- Više vuče na tamno crnu. Sekta. Sve neki kultni likovi. Za dobrodošlicu sam morao da pustim da mi skrate kosu i urežu JKNC na frizuru.
- A to znači šta?
- Jelena Karleuša, nikad Ceca. Fini ljudi. Domaćini. Sedim ja u kauču, sklanjam miša sa butine dok se lik samozadovoljava spavanjem super secka, kad rekoše da sam ja TAJ!
- Koji bre?
- Ne znam, ali siguran sam da su mislili na reč KRETEN!
- Pa što ne ode odatle crni sine?
- Kad sam već ispao ovca, pustio sam i da me ošišaju. Otud ovaj prokelj zaheftan za obraz, ako si se pitala.
- Nisam. Mislila sam da je normalno imati biljku koja je jeftinom heftalicom prikačena za obraz.
- Nije.
