Kad krene sranje ima ga na tone

Mali Jovica krenuo je ujutro u školu sav veseo i razdragan, misleći da ništa ne može da mu pokvari dan. Kada je došao do autobuske stanice njegov autobus mu je zatvorio vrata pred nosem, ali Jovica se nije nervirao, seo je i sačekao drugi. Kada je on došao nije bilo mesta da se sedne, pa je Jovica morao da provede čitavu maršutu linije 860 na nogama. Ali i dalje je osmeh stajao na njegovom licu. Kada je stigao do Beograda, kolaps u saobraćaju, nema struje, kolone stoje, šta će Jovicakrene nogu pred nogu pa polako ka školi, vedro je jutro nije loše za šetnjicu. Jovica, naravno, kasni u školu i to kod profesorke koja ga mrzi. Ona mu upisuje neopravdani. U toku dana stiže vest da će umesto biologije imati geografiju gde je Jovica među jedinima koji još trebaju da odgovaraju. I tako Jovica broji sate do tog šestog časa, ona je, naravno, nadrndana verovatno je opet dobila. Proziva od početka, Jovica malo odahnjuje, on je poslednji u dnevniku, broji sekunde do zvona, ali prc dva minuta pre zvona ona proziva "Matić na tablu". Jovica je zamuknuo i, naravno, dobio keca. Ubijen do bola Jovica kreće kući, trolejbusi naravno još ne voze, dovlači se do autobuske, čeka autobus i ulazi u njega. Uspeva da nađe mesto za sedenje, ali džaba. Na uskom putu autobus se sudara sa automobilom, ništa strašno, ali dovoljno loše da blokira saobraćaj. Jovica pizdi, izlazi iz autobusa i pešači do kuće koja je udaljena još šornaest kilometara. Ulazi u kuću, spušta ranac, zaključava vrata, pali komp, za njim Mozzilu a za njim i Redtube da da sebi malo oduška, i onda shvata surovu istinu - Roditelji mu nisu uplatili internet....