Najčešće se dešava u periodu velikih lomova i ličnih kriza,otupljenosti i otudjenosti od života,ljudi i sebe.Nekada se javlja kao odgovor na egzistencijalnu krizu,nekada kao način borbe protiv depresije.
Bar jednom smo bili svedoci religiozne promene nekih ljudi.Iznenada bi se od potpunih ateista pretvarali u vernike, poštovaoce crkve i Boga.Ovu promenu prate različiti stavovi sredine;od toga da je taj neko postao mnogo bolji čovek,do toga da je sigurno prolupao i da mu nisu sve daske na broju.Medjutim,ako se ova promena desi tokom puberteta lako se može desiti da obeleži ceo nečiji život.
-Ivana je kao i većina njenih drugarica sa 16 godina volela da izlazi,da se druži,a naročito da igra.Bavila se plesom od malena,pa sve do trenutka kad je njen otac odlučio da prestane sa tim jer su kostimi za ples takvi da odaju golotinju,a isuviše blizak odnos plesnih partnera inicira seks.
-Ubrzo sa zabranom za ples,usledile su zabrane izlazaka.Prvo je počelo sa vraćanjem iz hodnika da se presvuče jer ne može u suknji napolje,vide joj se noge od kolena do članaka(dovoljno za muške perverzije) i zahteva da skine svu šminku pre izlaska.Bilo je tada suza,poštovanja tih zahteva ali i izlazaka u grad.Onda su počele priče da je kraj opasan,da otac mora da dodje po nju.Usledile su i priče da su muškarci svinje i da samo hoće da je iskoriste.A sve je to dolazilo iz usta njenog oca,u to vreme sveže optuženog za seksualno uznemiravanje koleginica na poslu.
-Uskoro je Ivana počela da se kreće na relaciji kuća-škola i obrnuto.Prvo je svo svoje slobodno vreme spavala,a onda je počela da čita.Čitala je sve redom od klasika do jeftinih ljubavnih romana.U medjuvremenu se srela i sa nekim religioznim temama.Uskoro je odlascima u školu pridružila odlaske u crkvu.Ujutru,tokom dana,predveče,svaki vikend,svaki praznik.Odobreno joj je da ide u crkvu.Nosila je duge suknje,velike marame i video joj se samo deo lica.Bog je postao jedan od aktera njenih razgovora.Svaka druga rečenica je bila ''Bog sve vidi i on će rešiti sve nepravde,sva zla,ili kazniti one koji to zaslužuju.''
-Počela je skoro sve da proglašava za greh:alkohol,duvan,ljubav i seks pre braka,lep obrok,čak i smeh i pričanje glasno.Muzika je postala satanska a igranje direktan poziv na greh.
-Prijateljski saveti nisu pomagali;a i kako bi-sve drugarice su se u njenim očima pretvorile u bludnice.Potrajalo je to godinama,nastavilo se na fakultetu.Tad je na red došlo biranje muža.Morao je biti Božji čovek naravno.Završila je fax u roku i udala se za popa.Govorila je da je to njen jedini i pravi put.Gde je to ostao put one vesele i druželjubive devojke koja je volela igru više od bilo čega?Na kojoj stranputici je ostala devojka koja je sijala u trenucima dok se gledaocima vrti u glavi od njenih okreta i vrtoglavih potpetica.
Ponekad mislim da je ta strast za igrom i životom nije napustila,već da je dobila drugo ime i drugi hram.Izgleda da je bilo lakše prihvatiti da je igra greh nego se izboriti da postane životni put.
