Najbolji izraz pomoću kojeg možemo da nateramo nekog lika koji je odužio svoju priču da je skrati i pređe na poentu
-Znaš ti kad sam ja sa mojim ćaletom išao u šumu traktorom po drva, jedva smo izvukli živu glavu.
-A jel znaš ti kad je meni palo drvo na ursusa!
-Ne, nisi pričao.
-Moj brat od tetke, znaš ga ti onaj Nikola što je ujak onoj Tijani iz Lozovika što vozi golfa 3, išao on u grad, tamo u jedan novi kafić što se otvorio pre mesec dana, njega je otvorio onaj Stefan, znaš i njega... Tamo mu bile drugarice pa zove on i mene, dodjem ja tamo, popijemo po koje pivo, znaš da sam reko da ne pijem više al ajde da se pokažem pred njima... Dogovorimo nas dvojica da idemo sutra u šumu za drva... Odemo mi kuci tako oko 4 pola 5, kad oćeš ustajanje u 6 da idemo po drva, krenemo ti mi tako sa njegovim fergusonom i mojim ursusom... idem ja tako ursusom, a juče je moj brat sa njim radio...
-A bre barte skrati malo, ti ne znaš kad si pošo a kad došo, skrati malo, pređi na poentu nemam ceo dan, odužio si..
-Pa šta ja bar moje priče ne ponavljam po pet puta
-Ma ti tvoje priče ne možeš da zapamtiš
