Trenutak blažene tišine koji dolazi posle intenzivne, visokoiritantne buke. Samo taj jedan, magični moment u kojem mozak još uvek ne uspeva da procesira informaciju tela o prestanku opšte uzbune dovoljan je da se oseti praktično orgazmičko uzbuđenje.
Kao i sve što nas čini zadovoljnim, tako i ovo opravdava svako mučenje bukom kojoj smo izloženi. Ne mogu da zamislim zašto bi inače neko svojevoljno slušao toliko iritantan instrument.
- Žeeeeenoooo... a, prestala je...
- Šta se dereš? Ne čujem te od usisivača...
- Ništa sad, dobro je... sedi zapali, sad će kafa...
ništa, ja mnogo volim kad se konačno izduvaju :)
nešto mora biti kvarno kod tog instrumenta, mislim - odereš kozu, zašiješ prevrnutu kožu i onda duvaš u prkno dok na vratni deo izlazi zvuk...
Ма уђеш у фреквенцију и бог да те види :)