Sigurno vam se desilo da udjete u tu odvratnu zubrasku ordinaciju, a da se vec psiho-fizicki pripremate za agoniju kroz koju cete proci tu. Sedate kao da sedate na elektricnu stolicu, sa blago prestravljenim izrazom lica (posledicom straha od cika zube iz detinjstva) . Bacate pogled na arsenal masina za mucenje i one polako pocinju da se vrte, izoblicavaju, ukratko, samo sto ne pocnu da vam igraju i pevaju pred ocima. Za to vreme dzelat se smeska i salje sestru po vas karton, te ostajete samo vas dvoje. A tada dolazi vrhunac gluposti- zubar pocinje da prica dok su vam usta otvorena pa ne mozete da govorite.
Zubarka (sa zlobnim kezom,samo joj fali bela persijska macka da je mazi) : Izvoli, sedi...
Ja (jedva govorim... mucam bre) : Hvala.....
Zubarka: Otvori sirom.
Ja: A-aaa.
Zubarka: E, tako. Pa kako si Marija?
Ja (wtf, zar je toliko ozbiljno?!) : Mhmmmh.
Zubarka: Kako je u skoli?
Ja: Mmmhhmhmhmh.
Zubarka: Ovo ce malo da boli...
Ja prebledela, vec se oprastam od ovozemaljskih stvari i razmisljam kome cu zavestati omiljenu jaknu.
Zubarka (drnda mi po ustima zujalicom) : Kako ti je majka?
Ja: Mhhhmhmh.
Zubarka: Pa dobro,bice bolje...a kako ti je tata?
Ja (da, i dalje radi nesto pa i dalje zvucim ko Kenny Mc'Cormick): Hmhmhmhmh.
Zubarka (zavrsava... nadam se) : Evooo, to je to. Svrati na kontrolu. Zdravooo.
Ja: Dovidjenja... (Mrs u pizdu materinu, kad sam i dosla! )
