Život toliko težak i zajeban da je bolje boriti se sa imaginarnim problemima u snu, nego probuditi se i ratovati sa životnim.
Strah, koji je svakim korakom rastao, zamutio mi je um da više nisam ni bio svestan da trčim sve dublje u šumu. Krošnje drveća su postajale gušće i isprepletenije, tako da je mesečina koja se nadvila nad Radanom postajala sve slabija. Svaki put kada bih pomislio da sam pobegao od zveri, rika iza mene je bila sve jača. Više nisam video teren po kojem sam trčao, saplićem se i padam. U trenu, kao da je vreme stalo. Rika se izgubila i čuo se samo potok koji protiče kroz srce Radana. Nekako sam smogao snage i pogledao iza sebe. Nisam video ništa. Lagano sam ustao pomislivši da je zver nestala, ali sam se prvim koracima uverio u suprotno. Iz mraka je iskočila i zarila svoje oštre kandže u moj trbuh i lagano me podizala iznad zemlje sve dok nam se pogledi nisu sreli. U očima zveri sam video pomešane emocije, video sam u isto vreme i tugu i bes. Zver me je pogledala i odjednom izgovorila :
- Ustaj pička ti materina pijana! Da li znaš konju koliko je sati?! Zakasnićeš opet na posao. Je l' ti je legla napokon plata? Računi se samo gomilaju, a ti ideš da piješ.
- Ma pusti me bre na miru, ženska glavo. Dobio sam otkaz juče, kakav crni posao.
- Molim?! I umesto da mi kažeš ti ideš da popiješ to malo para što nam je ostalo?! Gotovo je! Odlazim i vodim decu sa sobom.
- Koji si me i budila. Bolje mi je bilo sa onom zveri. Bem ti život kada je košmar bolji od jave.
