Trenutak u kom shvatiš da si fejlovao u životu, jer bezobzira koliko si vredan ili uzoran dečko, ništa ne poništava činjenicu si se začaurio u kući viseći na Vukajliji ili igrajući heksbol, toliko da ni komšija nije imao priliku da te vidi u skorije vreme. Ono, nisi čak ni morao da odeš u goste, nego čisto da te vidi u dvorištu, ili bar do prodavnice da izađeš.
-Dobar dan, da li je čika Mladen tu?
-Dobar dan.. Mladen? Evo sad će..-Dobar dan čika Mladene, kako ste?
-A? Koji si ti? Koristiš priliku dok spavam da mi se šunjaš naokolo, je li?! Šta ti meni čika Mladene, izlaz' iz avlije odmah da sad ne dohvatim ovu brusilicu!
-N, ne, čika Mladene, matori me poslao po nož za trimer, doneo vam pre neki dan da naoštrite..
-Nož? A Jovane ti si?! Joj izvini, nisam te prepoznao.
-Nije Jovan, Nikola je, Jovan je burazer. Nisam ja ni bio skoro kod vas..
-Joj da, čuj mene vičem Jovan...
-Čika Mladene, nož?
-A? A da da, nož, evo sad ćemo, znam da je nešto trebalo da se izbrusi...
