Neobična vrsta ugostiteljskih objekata. Na prvi pogled to su sređena, fensi mesta kojima ni inspekcija ne bi mogla naći manu. Imaju veliki asortiman pića, deluju prostrano i prijatno za oko, uz prigodnu mjuzu u pozadini, a neretko se vreme može prekratiti bilijarom ili pikadom. Ukratko - tip top.
Al' ne lezi vraže. Sama činjenica da se lokal nalazi u predgrađu (zabiti) ne olakšava stvar - objekat deluje groteskno neuklopljeno u blato i sivilo čemernog predgrađa. Niko nikada nije bolje od Zabranjenog pušenja dočarao taj smrad lažnog sjaja... ili dijamant međ' govnima, kako više volite...
Nik'o kafić, nik'o grill,
Bofl roba, blato, jad,
Al' tu si jaro mogo vidjet',
Tu se rađa grad...
Atmosfera u kafiću je, uprkos jebačkom enterijeru, k'o pred atentat: nema žive duše a ako se i nađe neko to su obično prekaljeni lokalci koji manirom parazita a metodom na recku polako ali sigurno lokal uvode u bankrot. Mlade boli tuki da se fenserišu na dvajes' metara od kuće, pa odlaze u izvikanija mesta u centru.
Jeben je to pos'o.
- Kako ide bizmis sa kafanicom?
- Ma ne pitaj, to mi treći popušaj za osam meseci. Svaki put ista priča - naloženih srednjoškolaca koji treba da dolaze nema ni za lek a lokalna bagra sa gerijatrije mi se sjati svako veče i sa svakim sam na rode rođeni kad 'oće na recku, jebem ti bagru pijanu! Još sam kao konobara angažovao onog mog pajtosa cugera, više pije nego što radi, a i ono što ne popije prospe.
- Greota, brajko, baš si lepo sredio mestašce, skroz urbano. Očekivao sam neke ribolovačke price, dža bu...
- Ma 'de, hvatam zjale a poslednja pička što mi ušla bila debela ciganka iz kraja, prikenjalo joj se... Neću se ja od ovoga 'leba najesti...
