Pod 1: Doći na slavu kao pravi vernik, dakle kupiti flajku vina i eventualno kafu i ratluk.
Pod 2: Čestitati svim ukućanima i uzeti kašiku žita jer je tako red.
Pod 3: E tu počinje najbolji deo. Prvo ide meze. Njega samo malo čalabrcneš čisto onako, da se zagreješ. Zatim, ide supa. Sipaj samo jednom, jer ako sipaš dva puta, domaćin će pomisliti da si došao sa robije. Zatim, na red dolazi sarma. Uff, srpska domaća sarma. Ali, ne loži se sipaj dve, tri sarmice jer ono najslađe tek dolazi: PEČENJE!
Pečenje(morao sam da ga izdvojim, jer otprilike zbog toga se i ide na slavu):
Jede se polako. Dakle, moraš biti umeren i skoncentrisan. Prvo uzimaš rebarce, nikako krtinu. Krtina ide na kraju, da oplakneš želudac. Ako su na slavi samo ortaci onda pojedi što više možeš, a ako ima i drugih gostiju, onda polako, ćapaj rebarce po rebarce. I na kraju, sve ovo zalij sa pivom. Izbegavaj kolače i torte, jer slatko goji.
