Dvostruko ponavljanje jedne te iste reči koja izgovorena sama čini pitanje kako nešto uraditi, a kada se brzo izgovori dva puta, menja smisao i služi za to da kaže sagovorniku kako je odgovor očigledan, jer odmah nakon toga sledi i odgovor na njegovo pitanje, koje uglavnom sadrži neki Boldrikovski lukav plan.
Tačnije, to onda postaje tvoje pitanje kako njemu nije jasno da je odgovor na njegovo pitanje ustvari vrlo jednostavan.
- Brate tako bi jeb'o onu Saru. Kako da joj priđem?
- Kako kako? Pitaš je je l' joj ćaća terorista i kada se zbuni krneš joj žvaku, u'vatiš je za ruku i odvedeš.
Čuo sam te i prvi put, al' ponovi da razbijem nevericu.
Pitanje postavljeno sagovorniku i odmah istom stavljeno do znanja da greši, da je pogrešno informisan ili da nije dobro odgovorio na prethodno postavljeno pitanje.
-Kako su zvali Zidana?
-Zububzbz.
-Hhahahahaha, kako kako?
Pretećim podizanjem obrve i uz prenaglašenu intonaciju postavljeno pitanje sagovorniku, kojom se ovaj poziva da da ponovi šta je prethodno rekao da bi se iznova izrečeno moglo iskoristiti kao validna podloga predstojećem brisanjem patosa osobom koja se drznula da stane iza svojih reči koje nam vidljivo ne odgovaraju.
Ponekad se javlja i u "šta šta" obliku".
- Alo, kepec, prestani da gledaš mojoj sestri u dupe!
- Kako kako?!?
- Kažem, kepecu, prestani da gledaš u dupe moje sestre.
- Ovaaaaj... kako kako?
- Kepecu, prestani da gledaš u dupe moje sestre.
- Hoću, hehe, izvini.
