Mislim, nije uvek bilo ultrazvučne dijagnostike, a i nova tehnologija ume da pogreši.
Zato su naši preci vekovima razvijali nepogrešivu metodiku percepcije polne pripadnosti finalnog proizvoda devetomesečne bremenitosti. Dovoljno je mlađanoj trudnici bilo proći kroz špalir sredovečnih staramajki u centru sela, da bi se sa nepogrešivom tačnošću moglo reći kad i gde se snošaj desio i koliko još ima do rođenja tog pretežno muškog bepčeta.
- Ene male Živojinove, raskokala kukove k'o steona krava, kanda će da rodi odma' po Božiću?
- Surdukn'o ga ona' moj unuk pre nego je otišo da služi vojsku. Što je sigurno - sigurno, ljubi ga baba!
- Stano, pa tvoj unuk je februarska klasa, sve te ne jebalo?
- Ma jes, jes, al' znaš da za muško dete uvek prebaca...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi malu Jecu, napumpao je onaj njen pajvan do vrha, nije štedeo.
- Sina nosi, brate, pričala mi baba kad ovako izbace stomak, mora da je muško.
- Lupaš brate, nije izbacila stomak nego istrtila dupe, što će reći da je ušla u deveti i da se trenutno daje samo u rč.
- Hmmm, odo' da ažuriram babu kako da provali za pedera u najavi!
