Rečenica koju si kao mali čuo 12764 puta od svojih roditelja dok su ti tetke, strine i kevine koleginice sa posla uvaljivale svakave gluposti u ruke. Dok si ti onako besan svaki put morao da odgovaraš sa "Hvaja", iako nisi bio baš oduševljen poklonima. Dobro, ruku na srce, bilo je tu po koja novčanica od 10-20 maraka i po neka do jaja čokolada.
Ju ju ju ju ju !!! ženska spodoba od dva metra i 120 kilograma utrčava u dnevni boravak, hvata te pod miške i podiže do plafona, tako da ti onaj malopređašnji "Frutek" izbija na usta.
Pa gde si pile tetkino???? ju ju ju ju... nazireš joj zlatan zub i osećaš zadah kao da je sisala auspuh od "tristaća". Osećaš turbulenciju dok te spušta nazad na pod i vadi iz torbe 10 čokoladica "Životinjsko carstvo", oči ti se cakle. -Ajde ljubi tetku, da ti tetka da nešto! - nastaje dilema, preračunavaš faktore rizika i ipak je ljubiš. Samo što si zgrabio "teško zarađenu" gomilicu čokolada, roditelji te streljaju rečima "Ajde sine, kako se kaže?" -gledaš ih i pomišljaš u sebi, zašto? Pa poljubio sam je, zar to nije dovoljno? Ipak izgovaraš čuveno "Hvaja" i odlaziš da jedeš svoje čokolade dok oni ostaju da se proseravaju kako si ti kulturno dete i kako znaš da kažeš Hvala. Eh kad bi samo znali....
Ono što roditelji koji ipak nisu uspeli da nauče svoju decu da kažu '' Hvala '' moraju uvek da pričaju nakon što im deca dobiju neki poklon.
A:Jaoo što je sltako dete, je l' vaše ?
B:Jeste, to je naš Stanko.
A:Pa vidi ga kakav je lep, je li Stanko kaži nam koliko imaš godina?
S: Pet.
A: Jao maleni slatkiš,evo ti Stanko da imaš za sladoled.
B: Stvarno niste trebali, Stanko kaži teti kako se kaže..
Omiljena uzrečica naših gastarbajtera, nakon povratka u domovinu, najčešće u komunikaciji sa starim drugarima; kao zaboravili srpski (a sve u smislu nekog samoveličanja).
x: I kako je druže dole kod vas u Australiji?
y: Ok , žena i ja radimo u aviokompaniji, deca na prestižnom univerzitetu, mmmmm kako se kaže... better not be!
x: Da, da!
