Osnova veštačkog usađivanja mehaničkim putem(princip - što se više puta ponovi, bolje će u naviku) reči koje nas čine ljubaznim i fino vaspitanim od malih nogu. Veštački, jer teško da deca razumeju svrhu tih reči u svakodnevnom govoru sa svojih par godinica, pa će svako dete ukapirati na svoj način..
Pored "kako se kaže?" moji roditelji su imali praksu da me, kad dođemo u goste, upitaju tako "Kako sede mirna deca?", to je bio znak da će uskoro domaćin da me pohvali i u tom trenutku ustajem i pravim rusvaj. Mirna deca sede tako što ne zauzimaju puno prostora na kauču, skupljene noge, ruke spuštene na kolena, pogled oboren i stide se.
Tetka: Izvoli Dejo!
Tata: Kako se kaže, sine?
Ja: Hvala lepo, tetka..
Tata: Tenk ju verimač, ljubi ga tata..
Tetka: Ju kako je fin! :ZNAK!:Pogled unezveren, zaustavlja se na ruskoj salati.. Hvatam supenu kašiku zavatam pola činije i pokušaj da se ubaci seo sadržaj u usta..
Ćale:( aaagrrrh pizda li ti materina alava ko da nemaš kod kuće) Heheh. Pa nemoj tako brzo sine, polako, treba tetki da dođe još gostiju..
Tetka: Ma neka jede, samo da mu ne bude muka..
