U razgovorima između dva mužjaka, potpuno neizbežno pitanje, ukoliko se govori o osobi ženskog pola. Pitanje kojim se prekida sagovornik, bacaju u vodu sva njegova oduševljenost devojkom, i reči hvale koje je uputio. Pripovedanje o njenom perfektnom proseku na fakultetu, lepom ponašanju, kursevima korejskog i japanskog, treniranju mačevanja, i brzopoteznom vezu goblena "Kosovka devojka", gubi na kredibilitetu ukoliko joj dojke nisu iznad trojke. "Kakva je?" se koristi i prilikom kratkog pominjanja, bilo koje ženske osobe, koja za dalji tok razgovora nema nikakav značaj, čisto da se proveri stanje, i po potrebi prokomentarišu sise ili dupe.
Tako kroz neobavezno pominjanje devojke koja radi na trafici, koleginice sa fakulteta, ćerki Kornelija Kovača, ili babe koja u Maksiju pakuje suhomesnato, proizilazi potreba za podnošenjem onako/dobra je, nisam/jesam muv'o, i nisam/jesam trsio, vrste izveštaja. Nijedan razgovor između dva gospodina koja sebe smatraju prijateljima, ili bar dobrim poznanicima, ne može proći bez ove upadice. Što je sagovornik zagoreliji, pitanje će postavljati više puta, i zahtevaće detaljniji izveštaj.
Roki: Onda sam sreo jednu rođaku, pa sam odvezao Pežoa do Đelmaša, otiš'o akumulator...
Boki: Ta rođaka, kakva je?
Roki: Si normalan? Rođaka hej, od mog uje ćerka. Nego, kaže nije samo akumulator...
Boki: E, a kakva je? Pa jes rođaka, ali valjda možeš proceniti je l' dobra.
Roki: Dobro, dobro, dobra je. Kaže majstor, bez dvesta evra ni ne počinje pos'o...
Boki: Jesi je kar'o bar jedared?
Roki: Si autističan? Rođaka mi je, ti bolesna incestoidna svinjo.
Boki: Kak'e veze ima? Da imam dobru rođaku, kar'o bih je. Ova moja rodbina, sve mušku decu rađali, k'o da su građu za mobilizaciju pravili, u dupe ih jebem.
