Pojava koja se dešava u svakom iole većem sistemu, koji se sastoji iz više međusobno povezanih službi gde je sasvim normalno da zbog velike količine ljudi upletene u projekat, dođe do grešaka koje su ponekad skupe, a ponekad sitne i skoro neprimetne.
Kada dođe do onih velikih grešaka koje koštaju firmu k'o Svetog Petra kajgana.
Naravno u toj igri, ništa manje brutalnoj od igre prestola, potrebno je biti namazan, potkovan, obezbeđen papirima, član vladajuće stranke, dugogodišnji radnik te firme, ali treba imati i mnogo sreće jer u principu svi su tu krivi po malo, ali kola će se slomiti na najslabijem ili na onom ko nema nikakva sredstva odbrane.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Upravo sam završio razgovor sa Čika Mlađanom. Hoću odmah da znam ko je zasrao? Zašto projekat kasni? Pucamo ozbiljne pare. Svi ćete da podobijate otkaze bre. Svi. Goveda nesposobna. Jovanoviću. Šta se desilo bre?
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Direktore što se moje službe tiče sve je u redu. Mi smo lansirali porudžbinu planskoj službi još u aprilu. Evo ga papir ovde. Moj potpis, Vaš potpis. Sve je regularno. Krivi su ovi iz Komercijale.
Komercijalna Direktorka Tabaković: Kod vas sve u redu? Kod vas? A kome pripada planska služba?
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Nama.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: E pa vi ste poslali dopis ovima iz plana, a oni su pijančili, ispijali kafe, bežali sa posla i poslali nama porudžbenicu tek u junu. Znate li vi koliki su rokovi isporuke? Mislite da može to tako brzo iz Brazila da se nabavi?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Jovanoviću zašto u junu Jovanoviću? Krvi ću ti se napiti bre.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: To je nemoguće. Evo sada ću zvati šefa plana da nam objasni.
.
.
.
Tehnički Direktor Jovanović: Bukviću, bukvo jedna. Zašto ste tek u junu poslali porudžbenicu koju vam je razvoj poslao u aprilu?
Šef planske službe Bukvić: Ali direktore nije bio jun. U maju smo poslali. Trebalo je lansirati procesne delove koje su u proizvodnji sporo radili. Nismo mogli ranije. Evo papir, u maju smo poslali.
Komercijalna Direktorka Tabaković: Tridesetog maja. To je već jun u principu.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Ne, to je maj. Imali ste vremena dovoljno. A kada ste vi poručili robu?
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Početkom jula.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zašto tako kasno idioti jedni? Zašto vam je mesec dana trebalo bre?
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Pa čekali smo i mi proizvodnju da nam da zeleno svetlo u vezi onih procesnih delova.
Direktor Proizvodnje Goran Đinđić: A mi smo kasnili zato što vi iz komercijale niste nabavili limove koji su nam potrebni za izradu procesnih delova.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: To nisam znala. Evo odmah ću pozvati šefa uvoza, da vidimo kada je poslao porudžbenicu i za ovaj deo i za limove.
.
.
.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Nikoliću, kada ste poslali porudžbenicu za Brazil i porudžbenicu za limove.
Šef Uvoza Nikolić: Pa poslali smo ovo za Brazil u Avgustu, a ovo za limove nismo ni slali, jer je bilo na stanju. Evo ih papiri. Tada smo poslali. Pa vi Direktorka ste potpisali.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Nije ovo moj potpis, ja sam bila na odmoru. Što tako kasno Nikoliću?
Šef Uvoza Nikolić: Pa ovaj, nisu nam radili kompjuteri jedno vreme. Dve nedelje. Problem neki sa mrežom. Ne mogu valjda faksom u Brazil. A ovo nisu videli ovi iz tehnike da ima na stanju.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Takođe zbog kvara kompjutera od dve nedelje. Posle sam i ja otišao na odmor.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma jeste li vi normalni. Što niko nije prijavio kvar? Što to nije odmah sanirano. Pa trebali smo pre pet meseci to da imamo u firmi.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Pa ovaj dečko što nam održava komjutere Vlada je trebao to da porpavi.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zovite ga odmah!!!
.
.
.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Idiote jedan. Kretenu. Zbog tebe plaćamo desetine hiljada evra penala. Zbog tebe i onih vražijih sokoćala što nisu radila. Skinuću ti pedeset posto od svih plata do kraj života.
Stručnjak za kompjutere Milivoje Vučić: Nisam ja kriv Direktore. Povredio sam nogu i zvao sam firmu da kažem šta treba da se uradi. Javila se čistačica Đeljana, pa sam joj rekao samo da restartuju server. Ona je kriva, nije prenela poruku.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma kakva čistačica bre kretenu. Otkaz ćeš da dobiješ.
Stručnjak za kompjutere Milivoje Vučić: Pa dobro, ali kako da kažem, posle sam išao još nedelju dana u vikendicu mog rođenog strica Aleksandra Vučića na odmor pa nisam bio tu.
Generalni Direktor Milan Dinkić: A to nisam znao. Aca je vaš stric. Pa što ne kažete. Puno ga pozdravite. Znači krivac je utvrđen. Marija.
Sekretarica Marija, pardon, asistentkinja: Ali nisam ja kriva ljubavi, ovaj, Direktore. Šta sam ja kriva?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma ne bre Marija. Nisi ti. Ovaj, ona se malo zbuni pod pritiskom znate. Zovi odmah tu čistačicu.
.
.
.
Čistačica Đeljana: Druže Direktore, tražili ste me da dodžem.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Koštali ste ovu firmu desetine hiljada evra. Znate li vi to? Momentalan otkaz ćete dobiti.
Čistačica Đeljana: Ali što druže Direktor? Oribala sam sve hodnike i počistila piksle. Čak sam i stolove prebrisala.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zato što niste preneli poruku da se restartuje server.
Čistačica Đeljana: Da se šta, na sever?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Kupite prnje i napolje. Odmah!
Čistačica Đeljana: A bre, kurafte penja, asmo kar, ćivavći mokarano mui. Pu!
Generalni Direktor Milan Dinkić: Tako, pošto smo to rešili idemo na sledeću tačku dnevnog reda. Moj novi službeni Mercedes.
