Neobično iritantna kategorija muzičara-pevača-kompozitora koja je praktično preko noći prosto preplavila izvođačku scenu na ovim prostorima i pobila sve mitove o talentu koji, navodno, poseduju narodi sa istih. Transferogena i pomalo na kurac iduća pojava bez koje jednostavno ne može proći ni najminimalnije šaltanje kanala na radiju ili TV-u, ma koliko bili vešti ili brzi.
Kako i kada je sve počelo – niko tačno ne zna. Lopta se prebacuje iz hrvatskog u srpsko dvorište k’o u partiji stonog tenisa i ne verujem da će u skorije vreme neko iz tog meča izaći kao poraženi. Ipak, dozvolićete mi da kao slobodan autor i u ime svih nas apostrofiram BRAĆU HRVATE kao ( većinske ) krivce za pojavu govana iz naslova (ionako se oni prilično razumeju u pomenutu materiju; prim.prev ) što, doduše, nimalo ne menja na stvari da smo svi mi zajedno zatrpani neobično enormnom količinom istih i to iz dana u dan. Govnima, ne Hrvatima.
Elem, neki istorijski osvrt na čitavu priču bi bio da ako se nekada znalo ko šta radi i, što je daleko važnije, KAKO radi – kompozitor komponuje, muzičar svira, pevač peva itd. - danas je čitav taj sistem pretpeo zaokret od 567 jebenih stepeni i više se ne zna ni ko pije, ni ko plaća a pogotovo ko povraća po WC-u nasumičnog ugostiteljskog objekta. Kompozitori su počeli da posećuju kojekakve komisije i izdaju diskove sa antologijama sopstvenih i obavezno starijih radova, muzičari su stali da glume neko ludilo i traže svoja prava ( kao “i oni su ljudi” fazon ) a pevači žešće istripovali da su kapaciteti pa svojski zapeli da budu kompozitori i muzičari što se, priznaćete, totalno kosi sa evolucijom koju je Darvin za njih namenio.
Naoružani peskom/šljunkom u glasu i s četiri nestabilna akorda na gitari, gospoda donedavni vokalni umetnici stadoše tako da zadivljuju široke narodne mase - malo je reći - terapeutskim melodijama iz sopstvenih glava, uspavankama za debile, baladama za krokodile i drugim metastazičnim oblicima muzike, ako se ista tako i može nazvati. Kako to i inače biva - “gde je jedna budala, tu odmah mora biti i druga” – te su se novonastalim trovačima sluha pridružili i podjednako nadareni tekstopisci, čije se rime nikako ne smeju puštati novorođenčadi, dvaput pogađajte zašto.
Bilo kako bilo, pitao sam svog dilera da l’ mogu da mu dođem kintu sledećeg meseca i car je rek’o da nema frke. Eh, da su svi tako humana kategorija...
- Brate, si čuo da je Ana Stanić izdala novi album? Ima par finih pesama...
- E, baš do jaja, tebra! Čim preslušam prošli Čolin, momentalno se bacam na slušanje Aninog aktuelnog opu...More, šupičku materinu, bre!----------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Georgijev, kada možemo da očekujemo Vaš sledeći hit?
- Pa, radim, ovaaaj, radim baš sad na nečemu sa Tonijem Cetinski i Petrom Grašom, ovaaaj, malo razmenjujemo ideje i tako to...
- Au, kakav će to hit da bude…
