Izraz kojim brđani opisuju svoje "oduševljenje" kad odu na ravnicu.
-Eto, lepo sam ti rekla da ne volim da idem kod tvojih, čim dođem do ove ravnice osetim se kao da sam na Mesecu, nigde brda, nigde žbuna, samo ove livadetine i kukuruz, pala sam u depresiju, a nismo još ni stigli. Da ne pominjem onaj poslednji put kad smo bili, meni se išlo u vc, a nisam imala gde da se sakrijem, sevalo mi dupe kao reflektor. Jaoo, a tek kad tvoja MAMA počne da smara kako si promašio poentu života kad si mene oženio, doživeću nervni slom. Pa sad bih se i kod mojih u Čungulu vratila, muzla koze i cepala drva, samo da nisam ovde bre!
-E ženo, tu sam te čekao. Karta za povratak mami i tati ti je u zadnjem džepu tvoje tašne, autobus te čeka čim stignemo u Zrenjanin, a po tebe ću već doći kad se setim i nahvatam magarca, pošto se po tim tvojim brdima kolima ne može. Lepo se provedi, ženče hehe.
