Isto.
Potpuno isto.
Kao jednojajčani blizanci. Dosadno i jednolično.
Pustiš album, i misliš da je to jedna pesma od 48 minuta....a sledeći album je obrada te pesme, i tako 30 godina...
Predvidivo...u svakom momentu znaš šta će se desiti. Nisi siguran da li je pesma počela ili se završava.
Kolotečina.
Kad ti dođe drugar kome je omiljeni album Dokjument ti mu pustiš Murmur i on njišući se ponavlja kako je to remek delo.
Svejedno mu je...to je R.E.M. pogode tu žicu i bude mu lepo.
Bole ga patka što su im albumi ko sa pokretne trake...ista emocija, ista muzika, isti tekstovi...
Fino ti je.
Ko pored kamina u januaru.
Spokojan si.
-E matori, eo donoso sam pivo...
-Do jaja, taman na vreme za tekmu.
-Uf, uf...tipujem na Svonsi.
-Ma kakvi delje to Manča lagano.
-Nego...ša ti? kako si?
-Do jaja...ti?
-Ono....
