Svako od nas je bar jednom u životu iskusio ovo stanje krajnje smorenosti, kad više nemaš pojma šta da radiš sam sa sobom i svojim životom a matorci/dečko/žena/šef (podvući odgovarajući pojam) te dodatno ubijaju u pojam ističući koliko si ti zapravo jedno beskorisno biće. E u tom trenutku se osećaš smoren kao solarijum u Gani.
