06:30 Kec pali iz prve.
06:45 Stigao sam na posao 15 minuta ranije. Sačekala me kafa na stolu. Sunce greje, a 4. je novembar. Nikolić je predsednik Srbije. Amerika je pred bankrotom.
08:00 Neko kuca. Ulazi prva stranka za danas.
- Dobar dan, gospodine. - pruža mi kesu sa 200 grama kafe i jednom čokoladom.
- Dobar dan i Vama gospodine. Ne mogu da primim Vaš poklon, u suprotnosti je sa mojim moralnim kodeksom. To je mito.
- Aj ne zezajte! Mito bekrijo! - smeje se on. - Danas mi je lep dan, nisam čekao ispred Vaših vrata, pa reko` da častim.
- Lepo od Vas, ali nema potrebe, nema gužve jer naši građani sada sve završavaju putem mejla.
- I ja bih, ali tek što sam kupio novi Delov laptop, pa dok mi instaliraju sve što treba.
- Neka, neka, u zdravlje da koristite. Kojim poslom Vi kod mene?
- Treba da uknjižim ovu parcelu na svoje ime. To mi je od pokojnog oca ostalo. - Pruža papire.
- Izvolite, sedite. Da pogledamo... Aham... aham... Vila od 500 kvadrata?
- Jes`, moj je otac bio gastarbajter, zido je iz ljubavi.
- I bazen od 100 metara.
- Volo da pliva.
- Ekstra... Meraklija. Dobro... Evo ovako... Da bi ste ovo uknjižili na sebe, potrebno je da platite taksu od...
Prekide me čovek: - Evo, uplatio sam - pruža uplatnicu.
- Dobro. To je jedan korak. Očeva umrlica je dokaz da je on zaista umro. Nju ćete izvaditi kod... - opet me prekide:
- Evo umrlica. - pruža dokument. Već ga gledam malo čudnije.
- A... Vaša majka, odnosno njegova supruga je naslednik u slučaju smrti supruga. Jel ona živa?
- Nije, ona je umrela pre desetinu godina.
- ``Tu sam te čekao`` - mislim se u sebi. - Moje saučešće. Ipak i za nju nam treba umrlica, kako ne bi bilo... - maše papirom ispred mene.
- Eve majkina umrelica.
- Dooobrooo - sad već ozbiljno sumnjam da me neko od kolega zajebava sa skrivenom kamerom.
- Gospodine, možda ću biti indiskretan, ali otkud znate šta ste sve trebali da donesete od dokumenata?
- Pa, pročitao sam na oglasnoj tabli.
- Gde?
- Pa ovdena, ispred kancelarije.
- Baš baš ovde?
- Baš!
- Zezate Vi mene!
- Ne bih ja, očiju mi, tu sam pročitao.
I dalje sam u neverici. Jbt, ovaj ima 3 od 4 pogotka. Do ovog nivoa još niko nije došao. Ali, kao u Donki kongu, Kraljicu igrice još niko nije prešao.
- Dobro... lepo je sve ovo što ste skupili, nego, poslednje pitanje i doktorirali ste na mojoj katedri - imate li brata ili sestru, odnosno još nekog naslednika ovog lepog bogatstva?
- Imam 2 brata i sestru, `vala Bogu!
- To je dobro, ali ujedno i loše... - Preplavljuje me onaj čudan osećaj kada se osećam lepo što ću nekome da saopštim nešto ružno, iako znam da sam đubre, ali jače je od mene... godine rada su ubile ono malo čoveka što je bilo u meni.
- Kako to mislite loše? Šta je tu loše?
- Kako da Vam kažem... I oni su zakoniti naslednici imovine, pa sve ovo morate da podelite na 4 dela. To znači godine suđenja, procesi, onda deoba jedne WC šolje na 4 jednaka dela, svakome po 25 meteri bazena, snajke će se hvatati za kose, zetovi će lomiti ruke i noge... jednom rečju - grom i pakao!
Čovek me gleda sa smeškom na licu.
- Toj se neće desi! - gura mi papir pod nos.
- Šta je ovo?
- Saglasnost ostalih naslednika da se odriču imovine u moju korist.
- Zezaš.
- Jok ja.
Zagledam papir.
- A gde je pečat? - osmehujem se.
- Na drugoj strani. - popiša me.
- Ono jes... - zagledam ga. - A jel pravi?
- Najpraviji koji postoji.
I dalje zagledam pečat. Uzmima lupu... Ma meni ovo smrdi...
- Overeno u sudu?
- Da!
- ZAJEBAVAŠ!!!
- Ne, bre, sve po propisu.
Okrećem se nervozno na stolici.
- Milovane!!! Milovane!!! (taj radi u kancelariji do moje, jedan drkadžija geometar koji ne može da potrefi ni vrata koliko je pijan rano zorom, a kamo li da premeri teren kako treba)- derem se kao magarac. - Što me zajebavate? Pa nije prvi april, nije mi ni rođendan...
- Ko te zajebava? - Začuđeno će čovek.
- Reci rode ko te je nagovorio na ovo?
- Niki bre, došo sam da završim poso ko svi ljudi.
- Ko je Niki? Nikola? Jao pizdooooooooo! (Nikola je mastiljara pravnik od preko puta, inače veliki zajebant)- Derem se i dalje. - Nikola, dosta sprdnje! Pa ljudi čime sam ovo zaslužio! Ajde, ajde izađite!
- Kuj da izađe gospodine?
- Pa ovi tvoji što teraju šegu sa mnom. Samo da još iskoči i Karamela sa onim pederskim kačketom pa da vas sve pobijem.
- Ja ne znam o čemu Vi pričate, ali ako može, ja bih da mi ovo obavimo pa da ja idem mojim poslom.
Trgo sam pola čaše viskija što mi onomad doneo gastoz Majkl Jovanović kada je vadio dokumenta za svoj aerodrom u sred sela bez struje.
- Ja ne mogu da verujem... Jel Vi sigurno niste iz ekipe što radi skrivenu kameru? - pitam u neverici.
- Aman, pa nisam, čoveče, došao sam samo da uknjižim ovo.
Lupam mu pečate, kao u snu, kao u magnovenju. Na ovome svetu mogu da kazem sto se desava, to nije istina.. mislim na ovome svetu sto bi naglasio da propaganda sto vecina kazu da o ovome, nije istina. Gubim se.
Čovek uzima svoje papire i kreće ka vratima.
- Čekajte! - vrištim uspaničeno.
- Da?
- Čekaj rode, ima još nešto.
- Koje?
- Fali ti jedan papir.
- Koji papir sad, kad sam sve doneo?
- Evo ovaj - vadim iz ormara najskuplji visiki iz svoje kolekcije donacija mitomanskih stranaka koje su htele preko reda i preko zakona da im se sredi pola metra jebene njive ili neki usrani kamen međaš oko koga se mrze i kolju sa rodbinom i komšijama već vekovima. Flašu uvijam u šareni papir i pružam je čoveku.
- Hvala, niste trebali. - ljubazno će on.
- Ne, Vi niste trebali... da dolazite. Niko mi neće verovati u ovu priču. Jel mogu da Vas zamolim za jednu zajedničku sliku, da je uramim?
- Naravno!
- Ptičica!
Definicija nije napisana ni za jedno takmičenje, budući da Granjka nema pristup nigde osim u Katastru. I ima sudsku zabranu na Milevu Jović iz Poreske Uprave, za prilazak na 200 meteri.
