Osoba koja svaku naglašenu reč, dramatični obrt ili optužbu u svom izlaganju proprati svojim, prirodno nasadjenim, dirigentskim štapom koji se nalazi u vidu izdanka na ruci.
Postoje dve vrste kažiprst naratora:
a) Prva vrsta su ljudi koji drže govore pred više ljudi, često izdvojeni od svojih slušalaca, bilo da su za govornicom ili za katedrom. Oni koriste svoj prst kao zamenu za lošu retorsku veštinu kako bi naglasili odredjene reči u govorima koje su nedelju dana pisali, ili koje su, u boljem slučaju, uzeli od poltrona.
b) Druga vrsta su dežurni smarači, ljudi koje svi izbegavaju i koje niko ne sluša. Ova vrsta kažiprst koristi kao stimulator pažnje svog slušaoca tako što njime probadaju grudi nesrećniku koji je postao plen, ili mu sumanuto mašu pred očima, ukoliko su u frontalnom napadu. Gora opcija je ukoliko se smarač sa strane uvukao u društvo. Kad govornik shvati da ga niko nije ni primetio, a još manje obratio pažnju na ono što on priča. U tom slučaju prvoj osobi sa desne strane pred očima će se pojaviti celo sazveždje, izazvano oštrim bolom u predelu rebara. Operacija uspešna, pažnja privučena. Sad još da im ispriča neverovatno zanimljivu priču iz svog detinjstva...
