Izraz za davanje mita. Nema nikakve veze sa proslavljenim košarkašem, već je nastao od reči kititi, što je opet u najvećoj meri povezano sa svadbama. Međutim, ovde nije reč o kićenju svatova, nego o prečicama za rešavanje komplikovanih birokratskih problema koji samo u Srbiji postoje.
Kićanovićem se možete poslužiti na različitim mestima i u različitim prilikama, a ne mora čak ni da podrazumeva novac. Za šalteruše vam posao završavaju kafa i čokolada, ali kako se penjete prema višim instancama, na primer u opštini, postajete razumljivi samo ako govorite jezik novca. Novčana Kićanović varijanta takođe čini čuda za komunikaciju sa organima reda u saobraćaju, što svaki iole iskusniji vozač zna.
- Djole, eno je lizalica.
- E samo mi je pandur sada falio. Gde popih onih pet piva, crk'o žedan da bog da.
- Ma opusti se, možda je samo rutinsko smaranje.
- Dobro veče, vašu vozačku i saobraćajnu.
- Evo izvolite.
- Jeste li pili?
- Ne.
- Izađite iz kola.
Posle nekoliko minuta- Šta bi Đole? Kol'ko si naduvao?
- Nulu matori.
- Kako bre nulu, nema ni pola sata da si sabio ona piva.
- Kićanović je rekao da nisam, a znaš da sa njim nema rasprave.
- Koliko mu to dođe?
- Ma soma dindži.
Vlasnik nevelike, ali zato mekane kite.
Ponekad i sama takva kita.
- Bogami, sestro, maznu ti sinoć onog menadžera...
- Tja, jesam se i usrećila...
- Što, šta je bilo?
- Šta da ti pričam, sestro, Kićanović neki...
- Ah, bedak...
---
- Matori, 'oćemo noćas malo opa-cupa?
- Draga, neće moći ove noći!
- Ali, pa nismo davno...
- Nema šanse, ovaj moj kićanović me uopšte ne sluša u zadnje vreme...
Mito. Magični put hiljadarke u pandurski džep.
-Dobro veče, isprave i spremite 5000 dinara.
-Ali zašto, nisam išao brzo??
-Tačno, ali ste za dlaku mogli da pregazite babu na pešačkom.
-Pa kad ne gleda matora drt...
-5000 gospodine.
-E prijatelju, evo jedan kićanović pa da zaboravimo.
-Mhmmm, pa dobro, ali sam tu sa kolegom...pa sad...mhmmm
-Aha...pa dobro...evo još jedan kićanović da se kolega ne ljuti.
-Sretan put, prijatno veče...
davanje mita (papirni novac) rukom (obicno sa dva do tri prsta) u dzep od kosulje...
Nije košarkaš Jugoslavije, jeste žargon za lovu koju se dobija kao mito a koja hrani materijalnu stranu amebe (neću reći čoveka), a koji drugu zapravo i nema. Koristi je Kristijan Golubović da bi opravdao sve svoje blamove i poraze, moralna i ostala posrnuća.
-Što ne spominješ da si dobio po pički u ringu u prvoj rundi, od onog Šiptara!?
-Udri odma, ja padam, sve zakažemo - ali, Kićanović, sine!-Kako možeš da upadaš u govna u Zadruzi?
-Željko Mitrović kaže upadaj u govna - upadam odmah ... Kićanović radi!-Kako možeš da prodaješ gudru u crkvi!?
-Otac Makarije dao 2 soma evra i može - Kićanović!
