Onaj ko je usavršio veoma delikatnu tehniku pogađanja šta je u Kinder jajetu. Postojale su dve vrste igračaka koje su se mogle naći u ovoj poslastici: keramička i neka plastična na sklapanje. Svi su želeli keramičku jer je lepša, kvalitetnija i može da traje godinama za razliku od ove druge koja se lako polomi, a njeni delovi su se lako gubili. Takođe, keramičke su izlazile u serijama, tako da je cilj bio sakupiti sve igračke neke kolekcije kupovanjem kinder jaja ili menjanjem sa drugom decom. Dok je prosečno dete moralo da kupi 10 jaja kako bi izvuklo jednu keramičku igračku, Kinder majstor je osluškivanjem kuckanja unutar jajeta uspevao da skoro svaki put izabere pravo jaje.
