Sat vrlo jeftinog izgleda, mehanizma koji kvalitetom ne zaostaje za izgledom, i ogranicenim rokom trajanja (ako ga vi ne pokršite ujutru, prestaće sam da radi nakon x dana). Ništa specijalno, bilo ih je različitih boja i oblika, ali sve je karakterisao potpuno identičan, sadistički zvuk alarma koji nas je budio za školu i ledio krv u žilama kad ga čujemo:
ti ti ti ti
ti ti ti ti
ti ti ti ti
ti ti ti ti
To malo kinesko dete čije su ga ručice sastavljale kaže piskavim glasom, upravo tebi: Ti mali, ustaj!
Imao je još tendenciju da mu se prvo pokvari dugme za prekid alarma, nastavljajući jutarnju agoniju, ili da stane u toku noći kad ujutru imate nešto bitno (tipa prijemni ispit).
Mali broj srećnika je imao ugrađen odbrambeni mehanizam koji ih je budio par sekundi pre nego što će ovo čudo da zvoni, spašavajući ih agonije.
U poslednje vreme se ređe čuje, što zbog široke rasprostranjenosi mobilnih, što zbog trajnih trauma koje ostavlja.
