U Srbiji kiša je očigledno treći po redu najveći neprijatelj (posle promaje i hladnog betona) naših naroda i narodnosti. Čim padne malo kiše čitava zemlja se nađe na rubu apokalipse. Odmah nastaju gužve u saobraćaju, nestanci struje, ne rade telefoni, kablovska televizija, internet, poveća se broj saobraćajnih nesreća, ne rade prodavnice, otkazuju se koncerti i predstave, naša fudbalska reprezentacija gubi utakmicu od Tadžikistana, Turkmenistana, Čada...
Protiv Srbije ne treba ratovati konvencionalnim naoružanjem. Veštačkom kontrolom vremena samo treba praviti kišne oblake na nebu iznad nas. Posle 100 dana garantovana kapitulacija...
