To ti je kad odeš da se kiseliš, razumeš, kad mora da odmekne (omekša?), da se privikne na prirodno, normalno.
Znaš, ništa danas nije spontano.
Sve se radi zbog publike. Ekstremna situacija je kad si sam sebi publika.
Čak recimo ni ovi ... monasi, ni oni nisu spontani.
I oni imaju publiku.
Onda razne "houm mejd" askete, alkosi, šljam ... ni oni nisu spontani.
Čitav proces integrisanja, podele uloga, uglavljivanja u rutinu, prva simpatija, prva masturbacija, prva cigareta, prva penetracija, prva sramota ...
sve to je daleko od spontanog.
Kao recimo kad vidiš nekog klinca na ulici i vidiš mu po faci da će da bude đubre, ono, retardirana somina koja skuplja oko sebe publiku, armiju degenerisanih.
Onda imamo stado.
Ne znam šta je toliko protivno prirodnom od stada.
Stado ti je globalna zajednica nespontanih.
U takvoj situaciji, kiseljenje mu dođe kao trenutno vraćanje na prirodno, konfrontacija sa nespontanim.
Recimo, sigurno si nekad imao problem sa ustajalim stopalima.
Ja npr nikada ne skidam čarape, ni leti, ni zimi, ni kad spavam, a kod kupanja ... pa jednostavno- izbegavam kupanje.
Taj nemar prema stopalima rezultira izvesnim neprirodnim stanjem, palčevi nespontano ogrube, otežano se kreću, ograničavaju sebi prostor.
Razumeš paralelu ?
Kao čovek sa svojom prividnom slobodom izbora.
------
"U početku beše Reč"
Bože, kakva glupost.
Reč je daleko od spontanog, iskonskog.
Reči uvek nose tu neku .. odvratnu zaveru.
Kontrolu.
U ovom trenutku ja kontrolišem tebe, tvoje reakcije, razmišljanja, primenjujem jednostavne jednačine.
Nespontani subjekt, podložan manipulaciji + odgovarajuća kombinacija slova = ...
Dobro, druga je stvar što ti misliš da si pametan.
Mama ti je to pričala čitavog života, a poneki oblik ti dozvoli da mu dodiruješ vaginu pa lažeš sebe da si muževan i da držiš stvari pod kontrolom.
Da donosiš odluke.
A ne odlučuješ ti ništa.
Ti si samo zbir potreba i predrasuda koje smatraš "životnim istinama" jer je ograničen broj informacija kojima si raspolagao unapred definisao tvoje istine.
A to je sve gomila gluposti.
Produžetak vrste, budućnost, kolektiv, obrazovanje, sistem ... sve je to ... nestvarno.
Nestvarno je jer ne donosi utehu.
Samo učvršćuje rutinu, promoviše nespontanost.
Kiseljenje, ili odmašćivanje, ti je kao ... moment of kleriti.
Odsustvo racia.
Izuzimanje, ali ne ono fensi izuzimanje koje služi samo za izgovore pred Bogom, nego spontano.
Izuzet sam bira informacije, i ne poseduje.
Ne poseduje, nema šta da izgubi.
Ne verujem u "no hope = no fear" gluposti, mada su lepe za adolescentsko uvo.
Normalno je da čovek želi da doprinese nečemu, problem je kad u kontinuitetu doprinosi iluziji.
Zato, kiselite um redovno.
Spank for yourself, question gaythority
Disklejmr:
Ok, ovo je glupost, ali moram da vežbam reči.
Moram ponekad da porazgovaram sa nekim parčetom papira, čisto da ne bih zaboravio reči.
Sviđa mi se ideja da pišem među strancima, lepo je kad gledaš slova kako se nižu.
To je nekako uzbudljivo, nespontano, priznajem da volim da se pipnem.
Greh prema istini, a greh je zavodljiv ...Dejdžrimr
Obavezan ritual posle neprospavane noći kada imaš dva slobodna dana uzastopce.
Budiš se, u odeći od sinoć, u ustima ti je ukus pepeljare, smrdiš na dim, pivo i ko zna šta još, boli te glava... i sve što možeš je jednostavno ležiš i - kiseliš se.
Veći doživljaj je kada se budiš pored neke ribe, a potpuni doživljaj je kada je tu negde u gajbi i poneki ortak, jer se tako bleja od sinoć nastavlja.
Kada svi dođu malo sebi, upalite teve, zabodete se, hasate preostale grickalice i cirkate izvtrelu kocu. I tako ceo dan.
