Apstraktna varijacija kišne gliste, u ljudskom svetu. Naime, kao i kišna glista, ovakvi primerci ženske populacije se groze od kiše i kriju se u svojim jazbinama tokom padavina i iole lošeg vremena. Bacaju hejt na kišu, i svima to nabijaju pod nos. Svi njihovi mesecima unapred planirani događaji su sasvim uništeni jednom običnom provalom oblaka. I zato one čekaju. Čame u svojim sobama, kuckaju po telefonu i žale se svakome ko je dovoljno lud da u tom trenutku uđe u njivo mali hram. Jednostavno,ne sme da ih pogodi nijedna kap vode jer će to narušiti njihovu molekularnu strukturu i svesti ih na nivo jednoćelijskog organizma. A, da. I upropastiće im frizuru. Pa one i dalje čekaju. S vremena na vreme bace pogled kroz prašnjave roletne njihovog stančića na spoljnu okolinu. Iskolutaju očima u depresiji, uzdahnu duboko, i sve više počinje da ih obuzima enigma kišnog vremena. Bivaju zarobljene u magičnom krugu dosade, sve do konačnog spasa. Raščišćavanja neba i pojave sunca. Tada, one, kao i gorepomenuti kišne životinjke, napuštaju svoje skrovište, i odlaze da se nađu sa drugaricama na kafi da popričaju o lošem vremenu koje ih je zadesilo, ili o najnovijem izboru odevnih predmeta poznatih ličnosti.
