Nekada davno, kada sam bio zelen, mlad i opušten, popunjavao sam vikendaške tikete na taj način da, kada izađe lista u petak, odaberem dve utakmice za petak, jednu za subotu i dve za nedelju. Kvote nisu bile bogznašta, ali sam igrajući tako, često dobijao pare na kladionici.
Danas, međutim, nemam više strpljenja da odigram za sutrašnji dan, a kamoli za prekosutrašnji, nego sve utakmice nabijem u termin koji upravo sledi, i time zajebem celu stvar. Uvek nešto zajebe.
Da sam, na primer, propustio da odigram ono što prethodnog dana odigrah u smislu da čisto popunim tiket, i da sam umesto toga odigrao ono što sam sutradan odigrao i prošao, danas bih bio polubogat čovek.
