Vrsta muzike koju kada čujete da se emituje na bilo koje dve srpske radio stanice u isto vreme, odmah znate da se nešto strašno desilo i da je 100% proglašen Dan žalosti.
Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!
Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:
1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.
2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.
3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.
4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.
Šta još da kažem, slušajte klasičnu muziku:
Evo nekih preporuka (sve se može naći na torentima i na youtube-u)Na primer: Vivaldi - 4 godišnja doba, Bah: mnoge svetovne kantate, Brandemburški koncerti, tokata i fuga, Goldbergove varijacije za klavir, Betoven: sve simfonije su izvrsne, klavirske sonate: mjesečeva sonata, patetična sonata, Za Elizu, gudčki kvarteti Razumovski, velika fuga. Mocart: 39, 40, 41. simfonija, klavirske sonate, Mala noćna muzika, opere: Čarobna frula, Figarova ženidba, Čajkovski: 1. klavirski koncert, uvertira 1812. Dvrožak: simfonija iz novog svijeta, Karl Orf: Karmina Burana
Stravinski: Posvećenje proljeća ...P.S. slušanje klasične muzike je jako dobro i za one koji nisu njeni ljubitelji, kao i za bendove koji stvaraju u domenu rokenrola, jer izlaganje uva klasičnoj muzici izaziva stvaranje brojnih muzičkih ideja i može da inspiripše autora da stvori nešto novo u rokenrolu.
Najkvalitetnija vrsta muzike koju sluša najmanji broj ljudi.
Muzika koju sluša i u koju se razume minoran broj Srba.U našoj zemlji se čuje jedino kad su dani žalosti.E to je žalosno.
Neko tamo:,,Ma zezao sam se ja bre,ono za Betovena i Šopena...Znam ko su i imam sve njihove albume!!Isto,takođe i od Bahovena!!!"
Muzika koju istinski znaju da cene samo obrazovani poznavaoci muzike i muzičari. Teško je objasniti nekome ko ne zna da čita note koliko je zapravo lepo ustati malo ranije prvog januara i umiriti mamurluk uz direktan prenos koncerta iz Beča. Klasična muzika nije namenjena prodaji i to je čini čistom i neiskvarenom u svakom pogledu. Možda su matorci u pravu kad pričaju da je ranije sve bilo drugačije. Klasična muzika je večna, a nove talase muzike će zapljusnuti još noviji.
- E, je l' ti i dalje slušaš onu JoJo?
= Ko je JoJo?
- Upravo tako.
Klasicnom muzikom mozemo nazvati svaku muziku,koja izdrzi test vremena i na taj nacin potvrdi svoj kvalitet.Kad kazemo "klasicna muzika",obicno se misli na dela stvarana pre vise vekova,ali i na dela sa pocetka 20. veka koja su stvarali Prokofjev,Cajkovski,pa cak i Dzeri Goldsmit i Dzon vilijams,sredinom i krajem 20 veka.
Popularna muzika 20 veka tek treba da prodje test vremena i da se dokaze da je vredna,iako postoje bendovi ,kao sto su Bitlsi,Stonsi,Cream,Pink Floyd,koji su sebi obezbedili mesto u vecnosti i to pretezno kvalitetom muzike koju su stvarali i granicama koje su pomerali.
...ali da ce neko pamtiti Maju Marijanu i Daru Bubamaru,to sumnjam!
Muzika, koju Amerikanci obožavaju da iskoriste kao saundtrek u scenama kad neki bolesnik secka na kriške nekog drugog.
Još jedna sintagma koja je izmenila značenje pogrešnom upotrebom. Do nedavno se u knjigama govorilo(uz plačljiv prizvuk) da ljudi pogrešno koriste termin "klasična muzika" za ozbiljnu muziku, ali se sada sve češće koristi (opet plačnim glasom izgovorena) rečenica: "Izraz klasična muzika nije uvek značio ono što znači danas..." Naime, klasično je značilo "savršenstvo oblika i sadržaja", a odnosilo se na sonatni oblik koji je sadržan u prvom stavu svih klasičnih oblika(vrsta kompozicija koje su tada nastale) napisanih u periodu klasicizma(kraj XVIII,početak XIX veka), prvenstveno od strane Mocarta, Betovena i Hajdna.
Do nedavno:
Osoba1:"Destebra opet slušaš slušaš klasiku, a?"
Ja:"Ne, slušam Mađarsku fantaziju br.(ne bitno koji)"
Osoba1:"To neka elektronika?"
Ja:"To neki List!"
Osoba1:"Metalac?"
Ja:"Pijanista!"
Osoba1:"Pa to je klasika buzgo!"
Ja ostajem bez rečiOd nedavno:
Osoba2:"Destebra opet slušaš slušaš klasiku, a?"
Ja(uz plačljiv prizvuk):"Da..." (uzdah)
To je muzika koju je slusao Palma dok je bio mali ali uzivo uz
Betovena i Sopena
Nekada je i klasična muzika bila moderna. Možda će i današnja moderna muzika postati klasična. Dakle, svi mi slušamo klasičnu muziku. Samo je pitanje u kom vremenu.
što b' rek'o moj komšija:ne volim ,a naročito operu, ne podnosim da se neko DERE na mene!!!
;)
