Osoba koja ima patološki strah od klica, to jest bakterija, virusa i gljivica. Odlikuje se specifičnim ponašanjem i lako ga je prepoznati - pre svega, izbegava sva mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi (gradski prevoz, dom zdravlja, klubovi, žurke, koncerti...). Kada se nađe van kuće, trudi se da pere ruke što češće, a ukoliko nema uslova za to, onda ih svaki čas briše vlažnim maramicama. Kad čuje kašalj, trza se kao da mu je neko bacio petardu pored uveta, a u ekstremnim slučajevima, nosi i hiruršku masku sa sobom. Što se tiče odnosa prema prijateljima - uvek se jako interesuje za njihovo zdravlje, pri čemu će mu mnogo veću pažnju privući saznanje da neko ima grip, nego recimo rak pluća. Ako ste bili prehlađeni u prethodnih par nedelja, izbegavaće vas koliko god je to moguće, a dok ste bolesni, ne očekujte da ćete ga videti. U antibiotike se razume bolje nego devedeset posto lekara, a snabdeven je njima bolje nego devedeset posto apoteka. I naravno, ne bi popio nešto iz flaše iz koje je pio neko pre njega, pa makar umro od žeđi.
-I čekaj... tri dana me smaraš da zovem Jelenu na žurku i sada kada je tu, ti celo veče stojiš sa nama ovde, u čemu je stvar, predomislio si se?
-Ma jok...
-Nego?
-Ma video sam je pre sat vremena na terasi da vari sa Borom.
-Ne razumem...
-Pa znaš da je Bora imao skoro mononukleozu... Šta ako je sad njoj preneo preko džointa?! I onda ja treba večeras, ili kad već, da se žvalavim s njom, pa da je ona prenese meni! Samo mi još ta beda fali... već imam dovoljno problema u životu.
-Imaš, nije da nije...
