Čudna navika da se dva puta klikne miš na mestima na kojima je to potrebno uraditi samo jednom. Rezultat je obično otvaranje dva prozora umesto jednog, pa sledi veoma tiho, skoro nečujno izgovoreno pitanje: "Šta li sam to uradila?" i podpitanje "A šta ću sad?"
Ova manija je karakteristična za početnike, neki od njih brzo uspeju da se otrgnu i savladaju je, ali one službenice po državnim institucijama nikako da nauče gde treba jedan klik a gde dva. Greške su neminovne. Zatim se saziva konzilijum tehničke podrške. Cirka pet-šest koleginica koje su se odmah stvorile na lice mesta netremice zure u monitor, u stanju duboke kontemplacije. Onda se jedna odvaži. I munjevito pritisne Esc ("pa šta bude"). Ništa se ne dešava. Na čelu klikomanijaka se naziru graške znoja. Minut ćutanja. Sledi par bezuspešnih klikova. Posle dugog domunđavanja konzilijum se usaglasi da je jedino rešenje da restartuju komp. To i urade.
Klikomanijak ti zatim kaže da dođeš sutra jer im je pao sistem.
