aparat koji je dokaz finalne pobede pragmatizma nad estetikom, moralom i ljudskošću.
u uslovima sve surovije klime, koja više ne poštuje datum, niti sezonu ljudi su se okrenuli sopstvenim izvorima mikroklime u 'četiri zida'.
istovremeno, ti isti ljudi su 'praktični' do te mere, da kada ne bi bile izmišljene kanalizacione cevi i sistemi odvoda, oni bi proturili dupe kroz prozor i srali sa zgrade dole, na prolaznike.
po istoj logici se instaliraju klima uređaji, tako da niko ne vodi računa o svom sranju, tj. vodi koja količinski kaplje ili šiklja iz njih, a koju oni koje poliva valjda treba da smatraju čistim izvorskim darom, koji ih hidrira i vlaži iz nebeskih visina.
sem toga, klima uređaji su užasno ružni i narušavaju izgled arhitekture zgrada. kog god da je stila ili kom god vremenu da pripada objekat, taj uređaj uvek izgleda poput stranog tela ili tumora koji zloćudno raste na fasadi.
još jedna stvar me brine (i podseća na pretkablovsko vreme u Srba, sa milionima satelitskih antena koje prete sa zgrada), da li su te klime dobro ušrafljene u zidove ili bi neki olujni vetar (kao klimatska promena nesavladiva klima uređajem) ili loš kvalitet maltera mogao da ih učini klimavim uređajima.
