Staromodni štit od svega. Od šuge, jurki, macola i kokavaca, međ'stativskopodprečne pozicije u fudbalu, bilo kakve potencijalne štete po korisnika. Interpretirano histerično u visokoj intonaciji i često sa srednjim prstom metnutim preko kažiprsta, inicira sitnu, značajnu pobedu nad ostalim kandidatima.
Reč-svetinja. Alah u Islamu, krava u Indiji, mačka u Egiptu, Ključka u Srbiji. Mogao je koristiti bilo ko, no uspeh nije bio svima zagarantovan, a postojao je samo jedan cilj. Cilj je bio prost, jednostavan i izuzetno visok za to vreme - ne biti poslednji.
Nekad i sad:
Marko: Ko juri?
Janko: Ključka!
Petko: Ključka!
Šestko: Ključka!
Ratomir: Ključka!
Filip: Klj... Klju... To se ne važi, neću da se igram!-----
-E, ćao ja sam Nemanja, baš je super muz...
-KLJUČKA!
Mesto za koje smo se hvatali kad smo bili mali,dok smo se igrali jurke, i to je značilo da smo bezbedni.
Za one najmlađe ključka nikad nije važila, dok je mangupima iz ulice svaka stvar bila ključka. Najnezgodniji momenat je kad se uhvatiš za ključku, a ovaj što juri neće da se skloni od tebe. Tako se igra produžavala do beskraja.
Najveći zajeb je kad neko kaže: NEMA KLJUČKE!
Ključka, katanac, ko me pipne magarac.
