Tradicionalno jelo na izdisaju kao žrtva pop kulture.
Rođena sestra od ljeuše. Smrtni neprijatelj pice, dosta nepopularnija. Pica predstavlja sve ono protiv čega se kljukuša bori. Ali jebi ga tako je to, ona nesrećnica kad zamiriši , ljudima pomuti pamet pa ne znaju šta je zdravije za njih. A šta ima zdravije od bijelog luka? Ništa. Ali jebeš ga, ona nesrećnica em miriši, pa još kad je sočna, i kad se razvlači onako bezobrazno, teško je odoliti nekom neprosvjećenom insanu, svaki bi da malo gricne i lizne. Da približim onima, što ih ne volim očima vidjeti, a što se vabe urabanima : Pica je mejnstrim, a kljukuša andergraund, hardkor. Ili što bi rekao Kočić: Kljukuša je Jablan, a pica Rudonja, podgojeni bak stranog okupatora, koji kidiše na sve što je naše.
Ali ipak, ima ima nas koji gledamo svojim očima, koji znamo šta kljukuša predstavlja, koliko tradicije i koliko istorije ima, koliku je muku sagledala. Da nije prošla kroz sva teška vremena ovog naroda ne bi bila onako ljuta, a opet slatka u isto vrijeme. Vratimo prave vrijednosti na naše trpeze.
Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac. Dok su svi voljeli slatko ja sam samo kljukušu tukao.
Mili Bože, čini mi se da sam mogao kljukušu jesti i spavajući. Sjećam se, kad se igramo lopte na livadi, zakuva se žestoko, a mene baba vabi sa brijega:
-OOOOO STEVANE, AJDE JEDI!
-NEĆU VIDIŠ DA IGRAM LOPTE!
-AJDE NAPRAVILA SAM TI ONO ŠTO NAJVIŠE VOLIŠ!
-JEL KLJUKUŠA?
-JEEEESTEEEEEEUU!I tog trenutka zemaljska kugla prestaje da se okreće. Ama, mogao sam sa Zvijezdom igrati finale Lige šampiona , napustio bih samo za parče kljukuše.
A to baba kad napravi, zemlja gori. Dok ona pravi prevrtu od crnoga brašna, meni dadne čanak i sjeckalicu, i prikuči gredicu luka da usitnim, da budu oni komadići sitni kao Srpski pokret obnove. I dok ja to spremim, prevrta bude gotova, baba poulji luk. Stavi tepsiju u ćošak sudopera, odmakne se na kraj sobe, da mi čanak da pridržim, dok ona podveže maramu i istegne ruku, pa kad odatle pljusne onu kljukušu, mene odmah znoj oblije. I jedi, i jedi, i jedi... Onaj bijeli luk spusti pritisak i samo mi primaknu krevet i ja se oborim direkt sa stolice.Jedne prilike zaglavio na Paprikovcu. Prekro se.
Veli doktor: Šta je reći?
Kaže did: Jebi mu sunce doktore, prekro se kljukuše , dulum je pojeo. Samo oči počeše pod rotacijom raditi. Vodi ga na odvikavanje, on je narkoman. A ja mali bucko bio, zajapurio se ...Mene tamo u neku sobu, sestre me privatile za ruke naguzilo preko stola. A kad doktor izvadi špricu, svetu ti nedlju, pa ono bi konja ubilo ko zeca. Kaže ona sestra meni:
-Ne boj se ništa, kako se nindža kornjače ne boje...
- Ma kakve nindža kornjače, kakvi kurci, vidi igle kolika je ima da je išćera na drugu stranu, OJOJJ MENI...
- Pa sine mili, ko ti je superheroj?
-Superheroj Spasoja, nekidan prevrno prikolicu đubra ...
-Onda budi Spasoja.Utom, i doktor povika:
-Može li.
-UDRI DOKTORE JA SAM SPASOJA ČEDINOV, NE MOREŠ MI NIŠTA!Kad sam došao sebi čuo sam doktora kako didu govori da je ovo težak slučaj, da mi je od bijlog luka malo mozak izgorio, nece se puno odraziti na psihu, malo samo zglajzo ali nisam agresivan. Da mi daju pice da jedem, da ne mislim na kljukušu. Nije lako, ali da ću se odviknuti uz podršku porodice.
Nikad mi pica neće kljukušu zamjenuti.
