Hranu koju obacujemo u usta brzo i mehanički ne žvaćući dok trčimo nekud, trpamo obrok u želudac kao što na farmama kljukaju guske i patke koncetratom.
Stižem stižem samo da bacim nešto u kljun umirem od gladi!
Kao i puška, označava nos u slengu. Podrazumeva se da nećete svačiji nos tako nazvati, već samo one koji zaista podsećaju na kljun petla Sofronija, orlov ili papagajev kljun (mogao bih da navedem još neku pticu, ali čemu to).
Milena: Majo potpuno sam zaboravila da ti kažem, onaj moj drugar Petar se raspitivao za tebe.
Maja: Koji Petar?
Milena: Ma znaš Petra, upoznala si ga na mom rođendanu. Visok momak, trenira košarku baš je sladak.
Maja: Taj Petar? 'Es ti normalna bre? Milena šta je bre s'tobom? Dečko ima kljun kakvog se ne bi postideo ni orao. Samo mi u životu treba da mi priđe kako bi me poljubio, pa da mi iskopa oko. Osećam da mu je i đoka manji od nosa, eto koliko je to čudo.
Napumpane usne.
- Lepa je meni ta tvoja sestra, ali brate...
- Šta? Šta joj fali?
- Ma ne fali joj ništa, nego... Usne... Čudno je...
- A, to. Da, slažemo se da je malo preterala.
- Malo? Ima kljun kao flappy bird, jebote.
