Situacija doživljava svoju kulminaciju. Misterija se razrješava, a kombinacija neposrednih dokaza vodi zaključku ko je vinovnik inkriminišućeg djela.
Baba: Bem mu miša, opet je neko omlatio pola tegle pekmeza. Drugi put da me orobe, za nedelju dana. I šta ja sad koj kurac da radim? Joj Horejšio, bem te narandžasta, de si sad kad trebaš. Ček ček. Šta ja to vidim? Sjemenke krastavca u tegli pekmeza. Odakle to? Neko je umakao krastavac u pekmez. Ko je dovoljno idiot da to radi? Razmisli Stano. Opa! Miladinka ?! O Miladinka!
Miladinka: Reci baba?
Baba: Što ono izbaciše tvoga sina iz sedmog razreda?
Miladinka: Što im jebem majku. Ništa nije dijete skrivilo, igralo se na odmoru sa macom i stavilo joj petardu u dupe. I onaj bolesnik direktora ga izbacio. A što pitaš baba?
Baba: Ništa, ništa. Interesovalo me onako. (U sebi) Klupko se odmotava, najebaćeš mali bolesniče.
