Leb bez motike. Spavaš, a reči, rečenice skladište se. Polako ulaze u tvoju glavu. Sutra ćeš sve znati. Tako su ti rekli. I ti veruješ. Mora biti da je tako. Logično je. Držiš knjigu ispod glave. Jastuk je između, i reči preko jastuka i sna ulivaju se u tvoj mozak čineći te mudrim sveznalcem, ili samo sveznalcem, mudar si ti već i bez toga. Ali, kako bi čini bile delotvornije, moraš iz te knjige pročitati gradivo pre no što je postaviš na magično mesto očekujući sutradan ostavarenje kazanog.
Dakle, šta čekaš? Kako bi da dobiješ prelaznu ocenu na pismenoj vežbi? Kako bi drukčije da položiš ispit? Knjigu u ruke i pod jastuk! A ako nema jastuka - nema ni čarolije.
A- I jesi naučila pesmicu?
S- Jesam! Sinoć sam stavila knjigu pod jastuk i sad sve znam!
A- ŠKK?!
