Poslednji setni pozdrav proteklom vikendu u formi retoričkog pitanja. Mah-mah dvodnevnom bančenju, spavanju, prejedanju, posvećivanju bračnim dužnostima ako je sreće i skrečovanju mošnica dok si nadoknađivao gledanje nagomilanih video zapisa skinutih sa torenata tokom prošlonedeljnih radnih dana. Retoričko, jer, jebiga, ti ćeš da radiš, on će da radi, svi ćemo da radite.
- Dobro jutro, direktore!
- Ooo, Markoviću, kako je?
- Nije loše, ali ponedeljak, znate kako je.
- Joj, slažem se, ko će sad da radi...
- Na žalost, mi ćemo.
- E, taman kad si kod toga, kako da ti kaaažem, ali ti nećeš raditi jbg. Možeš po kafu do automata, pa kod mene u kancelariju.
