Poslednji setni pozdrav proteklom vikendu u formi retoričkog pitanja. Mah-mah dvodnevnom bančenju, spavanju, prejedanju, posvećivanju bračnim dužnostima ako je sreće i skrečovanju mošnica dok si nadoknađivao gledanje nagomilanih video zapisa skinutih sa torenata tokom prošlonedeljnih radnih dana. Retoričko, jer, jebiga, ti ćeš da radiš, on će da radi, svi ćemo da radite.
- Dobro jutro, direktore!
- Ooo, Markoviću, kako je?
- Nije loše, ali ponedeljak, znate kako je.
- Joj, slažem se, ko će sad da radi...
- Na žalost, mi ćemo.
- E, taman kad si kod toga, kako da ti kaaažem, ali ti nećeš raditi jbg. Možeš po kafu do automata, pa kod mene u kancelariju.
Je li ovo prvo lice množine namjerno ovako ili je u pitanju predrasuda da direktor ne radi ništa?
Bruce, smiri se...još samo četiri radna dana do vikenda! ;)
Taman čovjek pomisli da Kocku ne moš vala više voljeti, a ona te iznenadi najpozitivnijim mogućim stavom o ponedjeljku. Pa stvarno :D
U dijalogu misli na i na sagovornika, tj. da će svi raditi. Gde sme da kaže direktoru da ne radi, iako bi to bio validan razlog da ga pozove u kancelariju.
Mada ima hintova u definiciji da kojekakvi ne rade ništa.
Zelen Lukac, <3 ponavljam se, ali neka :)
Agilni,
Na ovo sam mislila.
Odlična defka, gotivan primer.
Ja bih i neki primer sa kurvama stavio, ali to je već nuspojava mojih dijagnoza:)
pišam se na ponedeljak, ubio bih ceo dan da znam gde da pucam... +