Kada je Tito umro, cela Jugoslavija je stala nemo u šoku, očekujući sa koje će strane napasti Rusi, Amerikanci, meteorska kiša ili vanzemaljci, jer nas je ON štitio od svega toga. Priča se da su na Televiziji Beograd spikeri danima pred Titovu smrt uvežbavali kako da narodu što profesionalnije saopšte tu tužnu vest, kako bi se narod što manje potresao.
Ovo je krajnji stadijum loše atmosfere ili krajnji stadijum neprijatnosti događaja. Gore od ovog je samo ako je bilo mrtvih.
- Kako bilo kod Sanje, frajeru? Jesi je zbario konačno?
- E, pusti me...
- Šta, bečka škola istureno odeljenje Aerodrom, pa ne pričaš, a? Daj turu bre vamo!
- E, evo kako je bilo... Dođem ja tamo, namunjen, stavio po kile Bruta na sebe, pono kasetu Ofspringa da vidi kolko sam moderan, otvara ona, lepa da lepša ne mož da bude! I izljubismo se mi tu, reko sad je moja, sama me zvala, to je to. Kad: ušo ja u sobu, tamo neki lik i neka bubuljičava. I upoznala me Sanja, lik joj dečko, a ta bubuljičava joj neka sestra iz Svilajinca. Odma ja snimio da me Sanja dovela da pravim društvo njenoj bubuljičavoj sestri da ona može sama da bude sa momkom. Pustili neke sentiše na kasetofonu, onaj je sivonja odma dovatio Sanju tu isred mene i ne ispušta je, ja gledam u njih, ona sestra gleda u mene, očekuje nešto, ja samo nalivam, sve mi se srušilo, ne znam šta bi pričo s ovom, nit me interesuje, buljim u zid i nalivam se vodka kolom od Atlantik vodke i Coki sokova...
- Au!
- Izgubio totalno i pojam o vremenu i sve. Pogledo oko sebe u neko vreme, Sanja već otišla u drugu sobu sa ovim, ja ostao sam sa ovom, idu "Žute dunje" na kasetofonu, ona gleda krajičkom oka u mene i vrti pramen kose, al ne zna jadna šta da mi kaže, vidim da i njoj neprijatno skroz... Ko da je umro Tito!
- I?
- A ništa, već sam bio tolko smoren i pijan da sam navalio... Za šta sam stavljo onolki Brut! A i gledo sam da se pokažem, da ova mala priča Sanji, da bude ljubomorna! U životu više neću da je vidim! I Ofspring sam joj uzo kad ova sestra bila u veceu, nek crkne!
---------------------------------
-... I šetaju oni tako opušteno, drže se za ruke, a ono moore, peesak... Ma milina prava, šteta što nisi videla!
- Aha...
- I usred te idile samo mu ova odjednom kaže: Ja nosim Luis Davidovo dete!
- Iju!
- Luis Ignjasio stao, gleda je, ona oborila pogled, scena traje minut, kamera čas na nju čas na njega, niko ne zna kako da se ponaša, ko da Tito umro! Kažem ti, sinoć bila ključna epizoda, to si morala dispratiš!
- Jooj, Živorade, životinjo, de te nađo! Ima da ti presedne ta utakmica od sinoć!
