Pitanje komplikovanije (a svakako i starije) i od čuvenog ''Ko je ubio Loru Palmer?''
Ovde neće biti reči o našim roditeljima, često prvim (ali ne i pravim) ''ubicama'' Deda Mraza, koji su jedne godine naprasno odlučili da smo postali matori konji i rešili da poštede jadnog dedu kinđurenja u crveno i štimovanja veštačke brade. Pre ili kasnije, osim ako nismo umno uskraćeni, shvatamo da je rumeni ho-ho-ho bradonja prevara.
Ako uzmemo dobrog starog Đedu kao metaforu za praznični duh i vedro raspoloženje, može se zaključiti da neka vrsta vere i dalje tinja u nama, uprkos tome što smo raskrinkali debelog.
Kako se kraj godine bliži, tako nam se vraćaju i vrcava praznična sećanja iz detinjstva. Jebena snežina postaje manje nesnosna kada zamislimo sebe kao Hana Solo-a kako se lomata po smetovima planete Hoth, koga smo uz mnoge druge junake popularnih ''novogodišnjih'' saga voleli da gledamo godinama. Davljenje u slatkišima i sokovima zamenilo je uživanje u grloparajućoj žestini diskutabilnog kvaliteta i dugim cimovima suvih tompusa. Nekadašnja detinja radost zbog provođenja vremena sa najmilijima vremenom je prerasla u dosadu jer se ova dvojica majmuna opet nisu setila da nabave skaniju, a vops je dokurčio više.
A onda jedne godine - ni to. Snega nema, i čuješ komšinicu iz stana pored kako detetu glasno peva ''Padajte, padajte, snežnije i belje'' i smeješ se ironiji situacije; devojku ko za kurac nemaš jer si čovek od letnjih šema a prijateljima počinje da se fućka za celu tu pompu oko proslave, ionako im je svaki dan kao novogodišnje veče - hektolitri alkohola i isprazni razgovori.
Sledeće što znaš je da te je ponoćni vatromet probudio, a ti sebi postavljaš pitanje iz naslova. Srž tog pitanja dere ti svest poput metka koji je presudio Bambijevoj mami. Zašto je sve krenulo nizbrdo i kako je uopšte došlo do toga?
Proces odrastanja. Postaješ čovek. Već dogodine nećeš prespavati novaka jer ćeš biti u frci oko posla, a one tamo ćeš, Bože zdravlja, učestvovati u velikoj ''Deda Mraz prevari'' kao tvoj otac i deda.
Jebiga, možda je Deda Mrazu i suđeno da umre.
Оваквим тоном сам и ја писао, па су дефке хејтоване, јебем ја све по списку тим мајмунима. Свеједно, Јоцко, ово ти је одлично. Твоја и Џесијева су баш оно горке, али имају пријатну горчину као пиво.
Fendere, e ako su kao pivo gorke, onda su taman kakve treba da budu :)
Pročitaću sve defke ostalih takmičara čim smognem vremena.
E, odlično ti ovo. Samo mi je ton malo tužan. To što ćeš sledeće godine ti glumiti dedamraza ili organizovati celu ujdumu je u stvari do jaja zabavno. Naročito dok gledaš decu dok se muče i pišu pismo...
Evo jedne dugacke a dobre