Jedno od jačih starinskih zaklinjanja među decom, kad tvrde suprotno, pa nijedno neće da popusti.
Najčešće se potezalo u situacijama kada je oboje "pomalo u pravu", ali nijedno skroz. Zato je, kada dođe do "čira", i ishod neretko bio da oboje počnu da odstupaju, pa se stvar na kraju slegne uz neki kompromis. Stvarno, šta mi vredi da ceo svet ubedim da sam ja u pravu, ako fasujem čir na dupe?
– Je li, Mali (šljis!), a šta ćeš ti danas na čika (šljis!) Ljubinoj trešnji, a?
– JAOOO! Nisam teo, Vlada me nagovorio!
– Nisam ja, nemoj da lažeš!
– Vlada? Vlado, dođi vamo!
– Nisam ja, tata, laže Mali!
– Jesi, jesi! Ngengengeee! I lopovsku si me terao da ti držim!
– Ne laži bre!
– Ne lažem, ti lažeš!
– Ja lažem?!
– Tiiii! Ngengengeee!
– Dobro, onda: ko laže, čir mu na dupe!
– ...
– ...
(otac) – Akhm... Ajte vas dvojica sada lepo u sobicu, pa me pričekajte tamo... Ček, ček, Mali, ponesider i ovaj kaiš...
