Što reče Klingonac, osveta je najbolja kad se servira hladna. Zub vremena troši sve nas ali one sladje pre pojede, i tako jebiga posle 15 godina mature naletimo na onog štrebera koj nas je drukao kad pobegnemo sa časa, ili na onu ćurku koja nas je najstrašnije iskulirala na 18. rodjendanu.
On ima oko 150 kila, oćelaveo je i nosi naočari sa ogromnom dioptrijom, a ona ima malo (sa naglaskom na "malo") manje, pundju u stilu Mire Stupice i Jovanke Broz, i nosi tuniku za lude žene i pok. Luisa. Normalno, prave se da nas ne vide... E neš kolega.
-Željko, ej de si matori!
-Khm... O ćao!
-Vidi ga kakav si mi! E pa super mi izgledaš bre grome!
-Stvarno!?!
-Aha. KO MOG DEDE ŠKOLSKI DRUG axaxaxaxa... PIČKO DEBELA, razrednaaaa Toda nije na čaaaasuuu... Murš!-Ksenija? Juhuuu!
-Izvini, mi se znamo?
-Pa to sam ja bre TODA,sećaš se?
-Aha da, e ćao, dugo te nisam videla , pa znaš...
-Ma je tebe često vidjam iz kola, i stalno te gledam, nego nešto si mi smršala u zadnje vreme.
-STVARNO?
-Da, baš si ko senka... OD ŠLEPERA! pffffffff
-Svinjo...
-Znaš kako, upravo sam izašla iz duge veze, i nemam više nameru da gubim svoje vreme sa nedoraslim majmunima... PRC KIKIRIKI!
