Ko nas kleo, nije dangubio

Nigde nije med i mleko, pusti ti to što se priča. Čitao si šta pišu tabloidi, ispada što više para - veća nesreća. Gledaš filmove i serije, pa više problema u životu ima mačo-tajkun nego paraplegičar-beskućnik! Istina je prosta i važi za sve: život funkcioniše po principu rada obične klackalice u parkiću: čas si gornji, čas u sredini, čas donji, i tako u krug. E, sad, naiđe taj period, nekom često, nekom malo češće, kada formula Marfijevog zakon fercera stoprocentno samo u korist tvoje štete.

Zima je na pragu, a drva ni za lek. Ostalo neko granje od onih letos pokrčenih, osušenih šljiva, al' to izgori dok si rek'o ''britva''. Kuća neomalterisana spolja, izolacija ne postoji, gornji sprat zvrji bez prozora. Smederevac greje samo dnevnu sobu i to u radijusu od 3 metra, sad, kad je ovako hladno. U ''dnevnoj sobi'' prvi krevet do šporeta zauzima sušičava mater. Iz daleka se vidi da neće još dugo, karcinom je davno metastazirao.
Na suprotnoj strani - krevetac. Neka je bar bebanu toplo. Između, razapet štrik za sušenje otkuvanih pelena čija se isparavanja mešaju sa buđom vlažnih zidova i duvanskim dimom krdže koju purnja ''glava kuće'', proseda starina zabijena u ćošak do televizora, sa hrpom zastarelih novina, punom pepeljarom i skoro praznom flašom brlje ispred sebe. Taj po vasceli dan bistri politiku, donosi makijavelističke zaključke i solomonska rešenja, jedina ispravna po srpski rod.
Snaja se uglavnom vrzma oko šporeta, bacajući brižne poglede, čas na astmatično dete, čas na svekrvu na samrti, dok pokušava da iznađe jestivi izvor energije u praznom kredencu.
Radenko je promrzao ušao u kuću i zatekao isti prizor kao i mnogo puta pre toga. Danas je istovario 3 tone uglja i zaradio neku crkavicu, možda bi i više, ali brzo se smrkne ovih dana. Uzeo je par komada kupovnih pelena, 3 pomorandže za staru majku i dve paklice ''Morave'' za oca. Ostalo je dao ženi da ode do prodavnice i kupi nešto za jelo, ukoliko trgovac bude dobre volje i ne bude tražio da se prvo namiri veresija.
Objavi svima da je komšiji umro otac, i da će morati sutra da ide na groblje da kopa raku, da vrati dug od pre mesec dana kad ono baba umre. Već oseća vibracije krampa koji se odbija od kamenitog i izmrzlog grobljanskog terena. Izađe da namiri ono malo sitne stoke i uvide da mu nedostaje još jedna kokoška, lisice zimi dave živinu prekovremeno. Ali, nije se dao Radenko! Pa on i ne pamti da mu se nešto dobro desilo skorije.

Ujutru je poranio. Mraz je bio veliki i ježio se pri samoj pomisli koliko će mu vremena trebati da iskopa toliku rupu. Traktor nije hteo da upali jer je otac zaboravio da sipa D2, pa se nafta zaledila. Dakle, moraće peške 3 kilometra do groblja. Iznutra se čuo dečiji, sipljivi kašalj, majčino dozivanje da joj se doda čaša vode i očevo psovanje vlasti, opozicije, crkve i komunista. Sledeće subote treba babi izdati 40 dana...
Radenko nasloni laktove na volan nepokretnog traktora, zari dlanove u očne duplje tako da su mu prsti prekrivali čelo i nesvesno čupali ono malo kose na glavi.

Na oronulo stepenište izađe mlada žena u dronjavoj bluzi i nedovršenom pletenom prsluku, samo u priglavcima. Kros kiseli osmejak, blago ga pogleda i krotko prozbori:

- E, moj Rade. Ko nas kleo, nije dangubio.