U stara vremena, posebno kod zanatlija, smatralo se da onaj čovek koji nije sposoban da uradi jedan posao, nije predodređen ni za neki drugi. Ljudi bi ga gledali kao nekorisnu masu, a da li on zna da uradi nešto drugo, sad već nije ni bitno.
Šteta je učinjena.
Kocka je bačena.
Hanibal je prešao Alpe.
Situaciju prati ljutita narav ovog "što nije ni za šta" jer sama zamisao da te neko "poprckuje" sa leđa, onako mučki, ne daje ti za pravo da imaš facu Nedeljka Bajića Baje dok izvodi pesmu "Koktel ljubavi". Pre bi mu sipao mleveno staklo u ovsene pahuljice, zar ne?
Iznad samog obrisa mora, pod bregom, niče nova građevina. Beli stubovi a zid počinje da pregrađuje pogled na plavu pučinu. Zdanje liči na grdosiju sa zgomilanim, neravnomernim grbama. Majstor radi sa učenikom i stalno mu daje uputstva.
-Ne smeš kamen da polažeš bilo kako u zid. Kamen ima samo jednu stranu koja mora da nalegne.
-A kako da znam koja je to strana? Obe su iste. Kiša je isprala kamen.
-Treba da pogodiš žicu. U svakom kamenu postoji samo njegova žica. Ona nikad nije ista kod dva kamena. Ako umeš da je slediš, znaćeš da je postaviš kako treba.
Mladić gleda površinu vode i uzdiše.
-Cigla se ne hvata tako. Važno je da prihvatiš ciglu kako valja.
-Zar je to toliko bitno? Cigla nije kamen da joj se vide žice. Mogu da je dohvatim sa koje god hoću strane.
-U našem poslu je sve važno. Jedino tako postaješ majstor.
Mladić je ljut, pa žustro prebira alatke po rancu i dodaje ih majstoru.
-Polako sa viskom. On je naša vaga. Osetljiv je. Da si tako zdipio libelo, osetio bi bol; kao da si se nabio prst u oko!
Ubacuje se vlasnik kuće.
-Možda dečko nije za zidara. Da bi za sve to imao osećaj, potreban je dar. Možda mu leži da bude stolar.
-KO NIJE ZA JEDNO, NIJE NI ZA ŠTA! KO RADI DOBRO JEDAN POSAO, TAJ ĆE SVE DOBRO DA RADI!
Svetlu, prozirnu površinu mora uzburkao je jedva primetan povetarac.
