Kod tašte na Slavi

Nešto kao: naći se u kopu rivalskih navijača u dresu svog kluba. I navijati iz sveg grla. I baklju zapaliti.
Neprijatelju se mora pokazati da smo sa papučarstvom, jednom za svagda, raskrstili, i da smo, uz malu pomoć šljivinih derivata, pustili muda da se vuku po podu i da zezanja više nema!

Uredno si posađen negde pred kraj sofre, između Zdravka, tastovog kolege s posla, dobričine, i taštine komšinice Slavke koja te mrzi skoro isto koliko i sama g-đa Iskonsko Zlo. Preko puta su taština sestričina i onaj njen šmokljan, dakle - idila.
A teren poznat, stolove si svojim rukama sklapao, prase ipek'o i isek'o, piće na svojim leđima izneo. One pileća čorba i dve vrste kolača su jedino što tvoja žena zna da napravi i tebi su se davno ogadili. Zato zanemaruješ klopu, fokusiraš se na tečno agregatno stanje pri ruci (jer tebe ne služe, piješ šta ima na stolu). Forsira te Zdravko, a i tebi milo da ga bocneš: ''Zdrav se, Zdravko!'', ali prekaljeni je to borac, mezi on: red sira, red suvoga mesa. Jok ti!
Pričaju gosti kako se nekad ovde slavilo, kako je ova kuća časna i poštena, kako tašta uvek najbolje ukrasi Slavski kolač i kako je njena rozen torta ipak malo bolja od ostalih, kao da kore ne kupuju od istog proizvođača. Od usiljenih hvalospeva tebi se povraća na lakat, a skoro i na usta, jer Zdravko samo doliva, šta dohvati.
Utom te alkohol stiže svojski i ti se neoprezno upuštaš u zamku zagorele sarme, iako tvrdiš da fil još uvek može da se jede. Streljački vod u obliku taštinih očiju te odmerava od grudi prema temenu. Ti mahinalno sa čela brišeš fiktivno 'H' kojim si obeležen, navrćeš još jednu na eks i preko mobilnog naručuješ pesmu na ''Radio Gogiju'' sa čestitkom sledeće sadržine: ''Dragoj tašti Grozdi i njenim gostima, Slavu čestita zet pesmom 'Nek crknu dušmani', a svojoj familiji želi bezbedan povratak kući i nek pretresu džepove da im stara veštica nije opet nešto navračala''. Tu ti se već prekida film, Zdravko sipa li - sipa, kažu da si naredio svima da ćute dok gledaš tekmu LŠ koju ni nemaš na tiketu, obuzima te alko-navijački delirijum i u grotlu vrućeg, gostujućeg stadiona, ponovo se, iz jednog glasa, ori ona stara, što u srce dira:

''PUNE TRIBINE LUDIH NAVIJAČA...''

МБМиле Бубрег · 9. jan 2013.384