Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
